Zašto bi Izmiru Smajlaju bilo zabranjeno ono što se od svakog sportiste iz Srbije očekuje, pa i više nego očekuje. Pa i više od onog što je on učinio.

To pitanje iskrsava, valja zapamtiti, 5. marta na Evropskom dvoranskom šampionatu u beogradskoj „Areni“. Dakle, baš na dan kada je jedan od mogućih „pečesnaes kandidata“ za predsednika Srbije Nenad Čanak proglasio da će kad bude izabran priznati realnost, odnosno Kosovo.

(Imao sam još jedan pasus ovde o Čankovom „zlu“, ali sam ga izbrisao ne samo zato što gledam da ovde dnevne politike bude samo ako se tiče vekovnih adeta, već zato što naši „asovi“ u „Groznici“ baš navalili na temu.)

Elem, tog dana Izmir Smajlaj, Albanac iz Albanije, skakač udalj, uzima zalet, (atletska, kažu, najpristojnija) publika se utiša, ohrabri zaletnika, on skače i osvaja zlatni rekord uz aplauze. Na podršku odgovara pantomimom – rukama dočarava orla, simbol zastave svoje zemlje i obama kažiprstima pokazuje na njeno ime na majici – Albanija.

Publika, kažu, nije bacala priveske i flaše, ni baklje, odreagovala je mirno. Zašto je to vest, da je publika pristojna kad neki sportista patriotski ukaže na svoju zemlju? Da li patriotizam ima prohodnost samo kad je „naš“? Da li treba očekivati da sportista neke druge zemlje pokaže simbole tvoje zemlje da taj gest ne bi bio proglašen za neprijateljski?

Sva su ta pitanja šiknula u javnost ovoga puta, a nisu, recimo – dobro se setih – kad ovog 7. januara Đoković pobedi Mareja, na onu kameru napiše ćirilicom „Mir Božji“ i posle u izjavama izrazi radost zbog pobede na veliki srpski nacionalni praznik.

Visoki zvaničnik srpske atletike ovim povodom je smirujući i hvali publiku da je „bila mirna čak i kad se intonirala albanska himna“, ali ono „čak“ ukazuje na masovnu zadojenost stereotipima. Pa zar ne treba da bude mirna?

Pojedini pak mediji nisu gajili ni ič od ovakve umerenosti – od najblažeg da skakač nije „osvojio“ medalju već je se DOMOGAO, pa do drčnih naslova koji opet osim stereotipa pokazuju i zbunjenost – kako nešto u osnovi dobro (gest publike na gest sportiste) dočarati javno i politički „poželjnim“: „SKANDAL U ARENI: Albanski atletičar usred Beograda provocirao Srbe“; „SKANDAL U ARENI: Navijači aplauzom pozdravili Albanca, on im rukama pokazao DVOGLAVOG ORLA“; „Albanac posle zvižduka u Areni, odgovorio neprimerenim gestom!“; „SRAMAN POTEZ ALBANSKOG ATLETIČARA Srbi mu aplaudirali, on ih …“

Mislim, da sam sve iskomentarisao i pre kraja teksta, samo da se našalim – kako su vajni krojači gornjih naslova znali da je dvoglavi orao crn, a ne beo, kao nemanjićki?

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari