Osiljeni Pinče,

Međutim, naša je „identitetska“ odlika da pouke ne slušamo, ili ih nakaradno shvatamo. S druge strane, nije se dešavalo – i to je veliki izazov – da te lajno prozove za odgovor. Već i to je, elem, dovoljan razlog ovih redova.

Pitanje za čiji odgovor su prozvani pojedini kolumnisti Danasa, pa i ja, jeste: da li smo „saglasni sa ovakvom uređivačkom politikom Danasa koja opravdava prebijanje novinara“. I u njemu samom je sadržana sva neprofesionalnost i manipulativnost javne uloge osiljenog/osionog Pinka.

Stav lažan, a izričit da „uređivačka politika Danasa opravdava prebijanje novinara“ je zako(u)vana presuda, a ne pitanje. Vrede li onda ikakvi argumenti? Da sad „gluvom“ utuvljavamo da je uređivačka politika jedno i protiv je svakog nasilja pa i ovog presuditeljskog, „pinkovskog“. A urednički potez legitimne javne provere lekarskih nalaza i karaktera povreda nešto sasvim drugo. Na to je Danas profesionalno obavezan i ima pravo jer je već blagovremeno osudio i preneo sve druge osude napada na koleginice iz Pinka. Tim pre, ako se pokaže tačnom sumnja u čin i razmere nasilja.

I, važnije: Pink ne gledam, osim katkad nakratko samo da proverim do koje mere je došlo tv-medijsko beščašće i manipulacija, tj. zloupotreba nacionalne frekvencije. Ali, sijaset puta ponovljeni prilog o „prebijanju novinarki“ sam nuždom gledao, jer sam bio u onom delu Srbije osuđenom na dva-tri uglavnom slična kanala. Odmah sam zaključio da je reč o – prevari, ne dovodeći u pitanje da je nekakvih povreda novinarki bilo, čiji stepen, za razliku od predsednika države koji ih protivustavno pre suda dramatizuje, veštak osporava.

U pink-snimcima videlo se da je gužva sa padanjem i povredama došla po odlasku li-dvera B. Obradovića sa protesta. Ali su gotovo svi drugi gledaoci Pinka u tom selu, medijskom tamnom vilajetu, zaključili da je B. O. lično prebijao Pink-koleginice kako im je ružičasti tv-monstrum ne sugerisao, već „naređivao“ da zaključe. Isto kako su tih dana poverovali sličnim tv-ima i tabloidnim satelitima da su „Šiptari krenuli na Niš“, pa je glupo da se gledači žale na male penzije.

Zato se sa koleginicama i sada solidarišem i profesionalnim sažaljenjem: žalim ih ako pristaju da budu zloupotrebljene!

I još, protiv sam i uverenja Dveri, i ne sviđa mi se što u Danasu za B. O. ima više prostora no što vrede ideje mu. Ali, uređivačka politika kaže – izabran je, mora se poštovati. Zato se plašim – šta ako napreduje i nauči da svira klavir? A klimu za proboj takvih uveliko stvara ta opaka tv-mešalica u koju se sipa cement blata i rialiti vodica za temelje „podesnele Srbije“. I šta ako Pink po zakonu medijskog dupelištva tada mora da poliže sve što je po njemu popljuvao i počne da ga u zvezde kuje? Kao Ovog sada.

I da je za vajdu, dosta sam i ja „jel lajna“. I dosta sam si se usmrdžuval odi Pinkovata lajna.