Da li smo mogli da predvidimo ili bar bolje razumemo (sve) ovo što nam se događa? Npr. iz divnih „identitetskih“ narodnih pesama. Ne, ne epskih, no onih, baš lepih, ali sa dlakom u poruci.
Eto, recimo, ona Mara što čuva „sto ovaca, sto ovaca, dvesta jaganjaca“. Svakodnevno – a zamislimo da je to 19. vek – suočena je sa egzistencijalnom nedaćom. Jer „sitna kiša pada, nano, napolju je rosa“ a ona je – bosa. I predlaže nani – „prodaj, nano, sto ovaca za 18 groša, pa mi kupi opančiće da ne idem bosa“.
Celo stado za jedne opanke! Naravno, moglo bi se logicirati protivno logici poezije da li su cene baš takve da opančići vrede čitavo stado, zašto se ne pominje „oročavanje sa kamatom“, šta je sa onih 200 jaganjaca, da li Mara to vidi kao zadržavanje osnovnog kapitala, da li su oni svi za klanje, što bi s obzirom na „naš duh“ bilo logično. Ali, ukazano je na smer razmišljanja: poruka vodi tome da će 200 jaganjaca otići na „cipelke“, pa hajd u varoš. Danas u odliv (mladih) mozgova!
Dotle pak „muški glas“ slavi bekrijanje. Veli, „lulo moja, srebrom okovana, pušio bih, al’ nemam duvana“ i tako nadalje. Ko ne zna: torba mu plače što slanine nema, a čutura što rakije nema. Koliba mu se zapalila, pa se ruši, a dim preti da ga uguši. I nema gde da legne, mora da pobegne.
Živi u kolibi, a ima posrebrenu lulu. Prepoznajemo bogataškog sina, raskalašnog rasipnika. Već kupovao cipelke, kad je mogao da prođe i –„sas opanci“. To tvrdi onaj treći u odgovoru na pitanje „čija frula ovim šorom svira“ to je „frula siromaškog sina“. Jer, „bogat plati, pa ga frulaš prati“. A ovaj, povrh toga, možda, u čezama.
Tako je rasturana budućnost, rekli bi konzervativniji od mene, a ja – nisu baš svi „naši Budenbrokovi“ propali samo pod udarom revolucija i – socijalizma. Ima nešto i u onoj crti „slavljenja propasti“, s kojim već i dosađujem. One odišu – dertom koga, evo u izreci – „nek ide život, pa šta košta da košta“. Miljenko Jergović negde lepo i efektno raspravlja o srednjoevropskoj melanholiji, koja je, kaže, ništa drugo do taj orijentalni – dert. Možda je i to rekao, ali ako nije, da dodam: melanholija sugeriše mirnoću, čak i kad je samoubilačka, a dert, bar ovde, podrazumeva – propast uz inat, galamu i slavlje. Lumperaj!
Sve se na lokalnim stanicama u sadašnjosti, a ondašnjoj budućnosti završava ovako:“bolje da ljulja nego da žulja, ženo moja debela, udaraš ko struja“. U erotskom „sloju“ iste pesme pominje se centrifuga kao kod onog što ženi kafansku pevačicu, da mu „peva i meša“. Jer mnogo je voli, za nju bi dao i zlatni sat i – pazite sad LGBT aktivisti – da je ona „muško bila bi mu ko rođeni brat“. Ili najbolji drug, što se rimuje s onim „mešanjem u krug“.
I svi će oni kod Marića, ako im predsednik ne „pomeri“ ili „skrati“ termin!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
