Otrov u bunaru

Taj je sad onaj širokoobnarodovani uspeh u otkrivanju „ekološke katastrofe“ u Vukićevici kod Obrenovca, čak serije katastrofa u obližnjim atarima.

 A poslovica glasi: „NašlA mlada nevesta sećiru iza vrata“. Uporediva je, ali oskudno, sa modernom o „otkrivanju rupe na saksiji“. No, dok ova nova nekako ostaje u plićaku poruke da neko „otkriva“ nešto što svi znaju, ona stara i lokalna mi je, ipak, koloritnija!

Mlada snajka hoteći da se dokaže hvali se takođe nečim što mora da se zna. Ali, time otkriva svoje mane istovremeno dokazujući da je svaka snajka per definitionem „manljiva“: iz kakve je to kuće, kad ne zna da je sekira uvek za vratima; da l’ je ta kuća uopšte imala tako nužnu sekiru (poput one puške iz američkih filmova). Dakle, ne poznaje situaciju, nije dobro obrazovana, iskustvo i sklonosti (skills iz obrazaca za CV) – nikakve… Produbljena duhovnost da „samo sekira Srbina spasava“, upitna…

I ta vest iz Vukićevice i Dobrog polja (a ima i neka treća otrovana njiva!) gledana i analizirana kroz poređenje nove i stare mudrosti daje približni rezultat. „Rupa na saksiji“, naime, pojavila se u okviru „dobre vesti“ da su ekoložisti i policija otkrili 25 tona kanceroznog otpada na jednoj njivi poznatog vlasnika, dakle, imamo i osumnjičenog.

To je bila istovremeno i blagovest o široj akciji, rafalno povedenoj pa je eko-Trivan onomad proglasio svakog građanina za inspektora. Sve je to važno i kamo sreće da se takve operacije nastave diljem Srbije.

Miris propagande osetio se u pojavljivanju na licu mesta ministra lično još uz onog vrednog predsednika opštine Obrenovac, no čija se agilnost češće ogleda u naduvavanju zvaničnih parola i obećanja vlasti… A i Obrenovac je blizu za slikanje i ekološki „ubedljiviji“ s obzirom na blizinu sve manje „pitke“ Save.

Sindrom „mlade neveste“, pak, nadnosi se na sve najpre stoga što otkrivanje otrova po njivama i rekama odavno nije vest, osim kad se to hoće, već raširena i pogubna pojava. To se, uostalom, vidi i iz drugog dela priče o eko-uspehu. I dalje u pozitivnom tonu kaže se da je za građane lokalna samouprava o’ma obezbedila cisterne pijaće vode.

Al’ paj’ sad – negde na dnu dodaje se – bunari u Vukićevici (668 stanovnika po poslednjem popisu) zagađeni su – VEĆ DESET GODINA.

Koji je podatak dubinski – o 25 tona otrovnog otpada i cisternama ili o decenijskoj zatrovanosti. Pri čemu se taj „nizosled“ može naći na svakom koraku, u svakom slivu, kraj svake reke Srbije. (Ne samo za to, već za temeljno čišćenje i ispunjavanju uslova iz poglavlja 27 o životnoj sredini treba nekoliko desetina milijardi. Evra!)

Razlika između vesti i analize ovde se podudaraju sa razlikom između otrova i zatrovanosti. A pobrkalo se i to što je, kanda, nevesta – otkrila rupu na saksiji.