Previše tiho za ono što je prethodilo, u Rakovici je za Dan oslobođenja dal’ Rakovice, jal’ Beograda (ispada da su partizani i Rusi Bgd oslobađali imajući u vidu odnedavne lokalne samouprave) proradio još jedan šopingmolovski brend, bre!

Ne sećam se da je bilo zvaničnog, političarskog otvaranja. Možda zato što je „potez potrošen“, a sad nije bilo predizbornog povoda.

Jer, fešta uz zastave i govorancije – energetičarski SPS-Antić, hipergraditeljski nastrojen lordmer Mali i Nebojša Stefanović sa šeširom SNS, a ne ministarskim – održana je pred predsedničke izbore. U aprilu, jednog sunčanog petka. Prolazio sam tuda i privuklo me da osmotrim: video sam kako funkcioniše okupljanje sigurnih glasača. Tako su dolazili i na taj miting – vođa grupe sa spiskom ljudi iz zgrade, kvarta, mesne zajednice…

Na licu mesta na „šarmantan“ način prozivka („gde je Đorđe, recite mu da dođe ovde!“), dele se zastavice za mahanje i drugi rekviziti. I – pazi sad – na kraju grupno fotografisanje. Kao za uspomenu. A može i za prebrojavanje. Verujem da se po grupnoj fotografiji izlazilo i na birališta! Gde su i listići slikani – za uspomenu.

Ali, jednako je važno i nešto drugo – predizborno mahanje i aplaudiranje gorepomenutim imalo je neobičan naziv – valjda beše obeležavanje početka radova. Ni početak, ni otvaranje, ni kamen temeljac. Jer radovi tada behu uveliko u toku, noseći stubovi zgrade ustobočeni, ponegde i do drugog sprata. A građevinski materijal je bio zgodno presložen po placu, zapravo upotrebljen kao ograda prostora za miting, da oduševljeni građani u zanosu ne uđu na gradilište. Dublje unutra su mogli samo zvaničnici, da „pušte“ u rad dve-tri mašine, što reko Velja Ilić „s onim gore kao ruka“ koje su malo „raduckale“ i po završetku – ugašene.

Jezik i govor prate život, a pojmovno slede čak i razne političke izmišljotine, pa su, znamo, u upotrebi razne glupe formulacije za pojave za koje imamo svoje, zaboravljene reči. Ali, neke su gluposti takve da za njih prosto – nema/m reči.

Za ovo ne ide ni otvoriti, ni otkriti kao glagol, dakle ni otvaranje ni otkrivanje. Za ovo bi pošto su radovi već otpočeli glagol bio otškrinuti. Ali ni u mojoj glavi ni u dostupnim rečnicima osim ŠKRINJA nema imenice koja bi pratila taj glagol. Ako nema – treba je izmisliti, jer je veliki broj tih poluotvaranja, otkrivenog otkrivanja otkrivanje!

I evo predloga – otŠkrivanje!

Da smo se ranije složili i fontana na Slaviji bi imala otškrivanje, jer je – setimo se – prvo bila svečana generalna proba sa koktelom, pa otškrivanje, pa je sad svečano zatvorena. I Konfučije na Nbgd-u je dvaput ustobočavan – ne se znae da li i konfučno, pardon, konačno…

A najgore je što je to unapred isplanirano i za Đinđićevu strelu! Protiv rešenja nemam ništa jer znam da zaboravu Đinđića pre može da doprinese sve drugo što se pod „firmom“ njegovog nasleđa ovde radi. Ona će biti postavljena dogodine o 15. godišnjici – za otškrivanje – pa sklonjena u depo dok se garažom ne potkopa Studentski trg.

Sramota! Ukinimo gluposti koje traže reč OTšKRIVANJE.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari