Foto: Radenko TopalovićProšle subote sam najjezgrovitije što sam mogao pokušao da na poznatom primeru opišem prototip onih ljudi po unutrašnjosti koji pod medijskim terorom vlasti i TABLOIDARIJUMA, zatuca(va)ni čak i kad su (ranije bili bar formalno) obrazovaniji – veruju u laži lažne vlasti.
Ponavljam, on sve zna, poput mnogih taksista, ima veze da otvori bolovanje, da bi radio drugi posao na kome zabušava, iskusan u pijanstvu da se teško otkriva kad je trezan, a kad nije. Gleda NUPE televiziju čiji je vlasnik biznismen malo promućurniji i okretniji, ali ravan mu u bezobrazluku i bestidnosti.
U razmišljanju o ovoj temi, može se zvati i da li „izgled vara“ ili ne prisetih se jedne beleške sa radnom napomenom „onaj što nas vuče nadole“ od pre desetak godina za koju sam mislio da može da se nađe u jednom obimnijem rukopisu. Neće tamo, samo ovde:
„Odmah sam ga prepoznao. Ima oko 75 godina, a 58 godina se brije, štono se kaže „milimetar ispod kože“. Tako mi je i jutros izgledalo to lice, glatko bez suvišne dlačice, ali odavalo je utisak da iza tog lica nema nikakve složenije misli. Sve mu je i u glavi uredno kao brijanje, poređano isto kao i juče, u subotu. Kao i prošle i svih drugih subota otkad je uz takozvani beneficirani staž u srednjim godinama prešao iz jedne u drugu najvažniju instituciju. Iz policije u penziju.
Gledano nadole: bela ispeglana košulja sa srednje krutom kragnom i dugim rukavima – veruje prognozi vremena koja uvek slaže i kad je vrućina saopšti koji stepen niže. Sive pantalone, štofane od odela. I na kraju mu se malo zdepasto i dobro očuvano telo, dole, pri asfaltu završava „pokrivkom“ od sjajlno ulaštenih sandala .
To je, dakle, taj ziheraš, protivnik svake promene i modernosti. Taj se iz godine u godinu vraća, kao i da se umnožava, postaje sve gori i brojniji što je više nesigurne i lažne elite koja ga najpre pokoleba, pa i ućutka. Ali, čim se on smiri, ona se uplaši tog mira i krene da mu se umiljava, da pegla svoju košulju, da oštri svoj brijač za brijanje „milimetar ispod kože“. Eno je, već lašti svoje sandale da ih obuče na pantalone od odela, sprema tašnicu za svoje ne prazne već pune… novine?“
Inače, u to vreme ubeđivao sam sebe da po odelima, tzv. „stajlingu“ da među nepoznatim likovima mogu da prepoznam ko je u kojoj partiji. I još sam se ubeđivao da u tome uspevam. Goreopisanog sam pripisao SPS-u. Te igre-pogađaljke okanuo sam se kad sam upoznao onog Čučkovića. Nije uopšte izgledao kao da je iz G 17.
Sad se tešim da je razgovor s njim bio kad je već formiran URS! Drugi stajling!
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
