Foto: Radenko Topalović Slušam onomad razgovor sa jednim od ili baš glavnim direktorom Majkrosofta u Srbiji. I on u više navrata izgovori reč SIŽETAK, na mestima gde bih, ja a i vi dragi čitaoci rekli SAŽETAK. Ne znam ima li ove meni nove reči u rečnicima, ne bih ni proveravao, ali mi se dopala. Ona odista pogađa ono što je glavno, suština, srž nečega.
Sažetak je, onda sasvim nešto drugo, skraćivanje nečeg šireg da bi se imao pojam o čemu pričamo ili pišemo, ali pritom nije – siže. Više liči na onu novinarsku formu koju sam zvao „skraćotina“ pa je upamtili mnogi moji saradnici, kao i (moje) redakcijskokolokvijalne žanrove „proširotinu“, „pica-bocu“, „trtomuđevinu“ itd.
I tako, „sižetak“ u planu ovog teksta postade sam njegov početak. Ali od planiranog teksta o novim rečima i izrekama iz prošle godine moram da napravim „skraćotinu“ jer nad svim „izdominira“, kako bi rekao i koji ministar ona rečenica iz naslova.
Elem, i da nije proglašena, reč godine bi bila NADSTREŠNICA što se nad nama nadvija i kao NADSTRAŠNICA. I nadvijaće se dokle god nad nama kolektivno ne zavlada RASANICA, da otvorimo oči, progledamo, ne o(t)ćutimo pre nego što potpuno zaćutimo u haosu laži, jer nas na kraju i neće biti! Laž godine, čuli smo, bila je vladina odluka da se stavi tačka na istraživanje i kopanje litijuma. I tu smo imali zanimljiv slučaj – izrečena je pre dve godine, ali je tek sad sazrela. Pa imamo i zrenje laži.
Kako se odupirati. Dopao smi se recept (možda ne citiram ispravno!) profesora Mila Lompara – umerenost je herojstvo. (A zadobio sam simpatije za njega kad je takvo herojstvo pokazao zajedno sa kolegom, a protivmišljenikom dr Jovom Bakićem u „Radarovoj“ diskusiji!)
Dopala mi se „u negativnom smislu“ i sintagma iz prognoze da „vazduh nije UGODAN ZA DISANJE“, osim kad retko – jeste.
I dođosmo do naslova. Prošle subote u mojoj mahali u selu nestalo je vode. Prva vest, pukla cev tu blizu mosta, preko otrovne Borske reke. Ne nije to mala lokalna vest koju zloupotrebljavam u „sukobu interesa“. Desilo se nešto što je suština ove rubrike koju ne uspevam uvek da postignem – kroz lupu za sitnice videti širu sliku. Opšti plan!
Cev nije bila tanka, pa se u otrovnu reku satima ulivala nova žuta i otrovna pritoka. A pod kašikom rovokopača u „interventoj“ jami dubokoj do ispod nivoa reke stvorilo se omanje jezero. Majstora sam pitao za uzrok kad je cev bila spojena a voda brzo puštena. Brinula me je okolna voda, ne sumnjam da su majstori pažljivo spojili, ali podozrevam da nema šanse da bar malo otrova nije ušlo u cevi. A uzrok! Nije cev odjednom pukla. Rašrafila se! „Pirit jedE šrafovi“ reče majstor. (pirit je po udžbenicima ruda gvožđa, ali ovde se tako zove okorečno tlo zagađeno nizom teških metala)
A da li su se dok je pirit „jeduckao“ šrafovI javljale pukotine, rupe namesto šrafova, da li je voda curila, a u vodovod ucurivao otrov, kap po kap. Ne zamo, sumnjamo, pribojavamo se… Pirit jede šrafovI. Postepeno kao „kiselo drvo Srbiju“.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
