Foto: Radenko Topalović Dana kad ovo pišem, u ovim novinama izašla mi je glosa, mini komentar, ponekad mini zajebancija (u Redakciji to zovemo haiku, a na mrežama moj slogan) koji glasi: KOKOŠKA ILI KAJGANA: Da li smo prvo podivljali, pa od zemllje napravilli džunglu i ZVERINJAK, ili obrnuto, pitanje je sad!
Ko je primetio, primetio je da na našim prostorima, u ovom rasfronclanom državčetu, u kome nam se otima i ukida i poslednji prostor za nekakvo javno mnjenje (znam, ponavljam se!) i najfantazmagoričnija satira, karikatura, ironični scenario ili komedijaška pretpostavka – lako postane stvarnost. I ako se sve meri aršinom ludila, a ne normalnosti, pre će se doći do prave analize stanja. Juče sam uzviknuo „ovim našima sve što se desi ide naruku, sad će i ovo s Trampom da iskoriste!“
Naravno da sam pogodio, a nije bilo ni teško, jer sam se služio merilom ludosti.
Međutim, na prvi pogled možda deluje sitn(ičav)o, ovde se dešava i da metafore počinju da žive dvostrukim životom, jednom kao metafore, drugi put kao stvarnost.
Onaj haiku spočetka pravi je primer toga. I džungla i zverinjak itd. su metafore, ali videćemo i stvarnost.
Poslužiću se još jednom svojom glosom nastalom na osnovu „revolucionarnog“ zapažanja sto metara desno od ovog kompjutera na kome kuckam: „SUMNJIVO DOBRA VEST: Ej, posle 71 godine kraj kuće mi teče bistra Borska reka. Proveriću, ili im se nešto pokvarilo, ili nas korumpriraju nauštrb vazduha, ili su nekom ambasadoru demonstrirali neki projekat što nikad ne zaživi, pa zaboravili da ga isključe!“
Prover/ava/(i)o sam, ne sto posto – izgleda da su sve tri mogućnosti u igri. I alegoriji preti da postane stvarna!
Bistra, ne znači da u njoj nema otrova, a i da nema, godinama će spirati onaj nataloženi. Oko reke je pustinja, na njoj džungla otpada – čitav veliki deo atara je divlja deponija – šut, granje, stari nameštaj, auto-gume, plastične flaše, a preko one druge reke kao zvanična deponija, na kojoj bi sve pomenuto završilo da je bilo koga da odveze.
A malo okolo prava ali sve suvlja džungla podivljlog rastinja, poludelih šuma. Reći će se, nije kao one po Amazoniji pune vode, ali nije Amazonija daleko, osušiće se i ona, ako se nastavi sa divljom sečom.
Vidim, sišle nadomak sela divlje svinje kroz tunele u šikari, buriškaju po suvoj zemlji. Zapitao sam se šta li i gde piju, da li otrovnu vodu sa reka, jer nema više nijednog izvora, nijedne močvarne oaze, kao nekad gde su pravile svoje brloge i barice.
Video sam laste kako piju vodu sa reke još dok je nisu izbistrili. Na voću se pojavljuju neviđene štetočine i bolesti za koje agronomi savetuju, secite i spaljujte grane, a makaze dezinfikujete. (deluje kao da ću nastaviti)
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
