Pisma bez odgovora

Drugi, pak, prijatelj mi mejlovao da nešto prosledim Danasu. Obavim to, obavestim ga da je prosleđotina uvrštena za objavljivanje, nema odgovora. Kao ni na poslovno pismo što sam onomad, po dogovoru, poslao jednom preduzetniku. (A bio jedan saradnik što me pre više godina, jednog petka, nemajući baš razumevanje za moju zauzetost, molio da mu hitno pošaljem mejl sa „teškim prikačkama“, da bi me u ponedeljak molio da mu ponovim, jer je u gužvi, pa da ne traži pismo jer mu je „DUBOKO U INBOKSU“!)

A tek, četvrti događajčić kao da sumira i rezimira sve moguće razloge – od zauzetosti, preko nemara, nepristojnosti… ludzbunjnosti, neodgovornosti – za ovako dobru komunikaciju što su nam omogućile napredne tehnologije.

Tražili su mi hitno priloge za NEKU, baš tako – za neku – publikaciju, da bi me slučajno, ne naručioc no sasvim drugi poznanik obavestio da je to MOŽDA za jedan tradicionalni događaj. Na koji me niko nije pozvao, ali sam odlučio da lično proverim. Odem na „licino mesto“ – nema nikoga. Ohrabrim se da pozovem naručioca, kaže nije otkazano, nego promenjeno mesto događaja. Ali valjda je trebalo da se gleda u pasulj da bi se to (sa)znalo. I, samoinicijativno, setan, „uzmem učešće“… Dalje, ne bih…

Uz sve razumevanje novih opštila, a neslaganje i gnevnost zbog učestalih adresa za jednostranu komunikaciju, što per se nije komunikacija, sa kojih možeš da dobiješ poruku, pretnju, zahtev za uplatu, ali ne možeš da odgovoriš – moram da budem malo „STAROTIPAN“. Kako iskova reč jedan moj rođak. Naime, ponekad mi se čini da sam, dok smo razmenjivali pisma i razglednice imao više prijatelja i informacija o njima, nego sad prjateljstava na Fejsbuku i pregleda na drugim mrežama.

I, ne mari se više za preporuke, savete, ukazivanja… Pominjao sam i ovde neke greške kolega, ali vidim ponavljaju se, pravilo da se čitaju i „svoje novine“, odavno ne važi. Danima, ujutro na „državnom radiju“ u izveštajima AMSS slušam npr. „prema podacima dobijenih od… Kad ne reagovaše na tekst, pošaljem im ljubazan mejl… I dalje isto.

Zašto da se slušamo i čujemo međusobno, kad možemo samo sebe. I njega!

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.