Plavi most

Kao što su iz stvarnosti nestali pravi učitelji, iz doba kad je građeno, a i političko-birokratska korektnost im je oficijelno oduzela ime. Sad se zovu nastavnici razredne nastave. Kad demografski sraz koji „jede Srbiju“ dodatno uznapreduje (kako nas i predsednik plaši) pa u školama ne bude razreda sa više odeljenja, učitelje ćemo dotad već potpuno zaboraviti, a dobićemo nastavnike odeljenske (dualne) nastave. Rešen problem!

Naplašila me jedna prijateljica stručnjakinja za jezik, te ističem – nisam stručan za etimologiju, semantiku… već samo zapažam društvene, mentalitetske i kulturološke promene koje jezik (ne) prati, posebno ovo drugo. Dakle kad – nomen est omen – više ne važi, kad reč nije ni predznak, ni znak, ni značenje. Dok sam o svemu razmišljao, nazvao sam to „zabludnim rečima“. Ili, bolje – zaludnim.

Opomenuo me jednom jedan kolega da bi ovaj rubričičak bio bolji da nema toliko digresija, posebno u istoj, dužoj rečenici. Složio bih se s njim, ali sad moram, mnogo su mi zanimljivi „rukavci“ koje otvara ova tema. I nekako pogađaju njenu „račvastu“ prirodu. Kad ono što se zove kako se zove, nije ono što vidimo.

Pa se setih druga iz sela koji je jednu crnu kuju, verovatno, kao svedok i protivnik paradoksa u kojima živimo, nazvao Belka. Onda se setim primera iz književnosti, al ko beše, nije Česlav Miloš, aha, Kundera, ali on je Milan … i tako lečeći Alchajmera Google-om podsetim se da je njegov junak u „Nepodnošljivoj lakoći postojanja“ žensko kuče nazvao Karenjin, jer je Tereza mnogo volela Tolstoja, ali je kuče imalo tako ružnu njušku da ne bi priličilo uz ženstvenost Karenjine (Ane). Pa se setim svog dede koji bi da je tad postojala EU i da smo bili u njoj, verovatno stradao zbog političke nekorektnosti kad je u jednom vlaškom selu kupio kravu imenom Flora, a mi joj (korektno) preveli ime u Cveta. Ali nismo se pitali kako se ona osećala što smo je „posrbili“.

I tako dođosmo do Plavog mosta. U mom komšiluku. Znam da bi ga i dalje zvali Plavi most i kad bi ga Vesić ofarbao u crveno. Ili Plavo-crveno, u boji SNS. Naročito bi ga iz inata tako zvale neprijateljske opozicione snage, kojima nijedno farbanje vlasti nije sveto. Ali, drugi je problem veći – kome god pomeneš Plavi most, on ga asocira na „seksualne radnice“ kojima je tu bilo stecište. I evo informacije – već duže vremena više nije. Nema ih, pa kad sam jednoj koleginici rekao da napiše tekst, šta je razlog tome, da nije bila racija, kako su uklonjene, da li su sada „onlajn“ povezane sa makroima i mušterijama – ona mi uzvrati „šta, nedostaju Vam“!

Dakle, Plavi most i kad bi bio ofarban, ne bi bio podsećao na most već na bordel na otvorenom iz devedesetih i ranih dvehiljaditih.

Kao i Rospi ćuprija iz turskog doba (rospija, orospija – nepristojna, galamdžijka, tračara pa i nemoralna žena). Tu je možda ta mentalitetska sličnost sa „pustim turskim“.