Foto: Radenko Topalović Pčele su u rojevima povoda prošle nedelje prosto zakucale na vrata ovog teksta. Nije da povremeno, iz raznih razloga ne razmišljam o njima.
Iako nisam sam hobista gajenja ove najplemenitije živuljke na svetu i sigurnog vesnika propasti planete, znam dosta pčelara. A čak se njima i ovoj priči o njihovim problemima sticajem pridružio onomad i jedan bgd-taksista koji pčelarstvom dopunjava prihode, ili što bi neki rekli „rani svoju decu“.
Najpre je na jedno njivče u okolini Zaječara, koje su moji dobri poznanici prošle godine (uz odricanja!) kupili samo zarad držanja košnica, bez ikakve najave i dokumenta, došle mašine, „tarupi“ koji krče sve pred sobom, pogodite čiji – u Srbijici slavljenog Svetog Milenijum tima – i pregazili prošlogodišnji zasad lavande, tik do košnica.
Ni građevinska inspekcija, ni SUP, rekli su, nisu za to nadležni, već neka „gore“ republička institucija. To je rečeno i još nekim mojim poznanicima u nekoliko okolnih sela preko čijih njiva i vinograda je prošao „svetac“.
Negde je objavljeno, da je u pitanju eksproprijacija, nazvaćemo je tajna, jer niko od vlasnika o tome ništa ne zna.
Međutim, ovo su sve češći incidenti na koje se navikavamo, neprijatni događaji sa pčelama traju već više decenija i ukazuju na suštastvenije probleme. Onaj taksista iz Bgd. na primer, mi se požalio da se njemu, drugaru i komšiji, prošle godine prepolovio broj rojeva, što se desilo i onima iz prvih redova i još mnogim koje poznajem.
Poneki rojevi beže, a u nekima pčele masovno ginu. I ove godine topli februar i mart su „izmamili“ pčele napolje, kao što u lošim novinarskim tekstovima lepo vreme „izmami izletnike“ u okolinu gradova. A onda je naglo zahladilo i – eto pomora medonosnog insekta.
Ali ista klimatska nepogoda se time ne završava, pčele koje su ostale u životu susrele su se sa poremećenom ispašom. Jer ista ona toplota koja je „izmamila“ njih i one izletnike iz vesti koje se raduju toplom vremenu i kad mu vreme nije, izmamila je i mnoge voćke i biljke da ranije cvetaju i potom se smrznu, pa nema dovoljno ni voća, ni trave, ni cveta za pčele.
A onda ove vrućine. U vezi s njima čuo sam od bgd-komšije pčelara zanimljivu stvar o mudrosti i vidu pčela. Najbolje raspoznaju belu, plavu i žutu boju. I on pola košnica ofarba belo, pola plavo.
Kadli onomad vidi sve iz plavih spremaju se il na bekstvo, il na samoutepstvo. Plava boja upila više sunca nego bela i košnica prevrela.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
