Pohlepni prohtevi

Bio tih 1970-ih u jednoj umrloj – a skoro sve tadašnje su pokojne, a ni novih nema nešto mnogo, uz par motačkokablovskih – sastanak ZRLJ (Zbor radnih ljudi!) I na dnevnom redu se našli lični dohoci kako su se tada zvale plate. Radnici, ne samo sindikalci, a svi su manje-više bili u sindikatu, zaređaju da se žale na niske dohotke. Direktor, obrazlaže, pravda se da su oni „niskoakomulativna grana“ itd.

Kad li, nekoliko prpošnijih radnika krenu da kritikuju što su plate rukovodilaca znatno, a direktorova višestruko veća nego visokokvalifikovanim radnicima.

A direktor u odsudnom trenutku adutira: „ali i moji PROHTEVI su veći“. Da sad ne ulazim u obrazloženja da u to doba uloga ovakvih zborova i radničkih saveta nije bila baš zanemarljiva. Zazirala su rukovodstva od tih samoupravnih tela, dolazile su i samovolje rukovodstva na dnevni red. Ovom konkretnom su se posle rugali, jer je pobrkao prohteve i odgovornost za opis posla rukovodioca.

A sad onaj aktuelni, ali više nego samo duhoviti vic:

Sastanak u vlasotinačku državnu firmu. Čitaju onej godišnje nagrade:

– Na kolegu Peru – cipele.

– Na kolegu Duška – sandale.

– Na kolegu Milutina – papučke.

– Na direktora -10.000 evra.

Ete ga, javlja se Pera iz z’dnji red:

– Takoj mu treba, nek ide bos, mamu li mu njegovu..!

Dok je ona socijalistička anegdota vredna razmišljanja o brkanju pojmova prohteva i stepena odgovornosti i aludira na devijacije u samoupravnom sistemu i ono što se kritikovalo kao prokaženo tehnomenadžerstvo, ovaj vic je realni pokazatelj društevih prilika u jednom koruptivnom, a nasilničkom sistemu.

Istovremeno pokazuje nakaradne rezultate manipulativnog političkog marketinga ne samo u firmama, nego u čitavom društvu. Na šta se svela sva politika! Ovo je obrazac zamene teza, kao okosnice metode vladanja sadašnje vlasti. Tu se vidi da i rezignacija i bes onih koji nemaju ni za papučke gde su i sandalke koruptivna jedinica mere kao i osveta sistemu završavaju psovkom – nek ide bos. A hiljade evra nisu u vidnom polju. To postaje mera svih stvari, do uništavanja temelja demokratije izbora – krađom.

Prohtevi onog diše narasli su u prohteve za otimačinom, krminalom, pohlepom i upravljanje rasklimatanom skalamerijom od države – u maniru mafijaških donova.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.