Odavno imam utisak, a štokad o tome nešto i napišem, da je u nas sve više akcija, čak i vrlo zanimljivih, kojima se pokazuje kako nešto treba da se radi.
Koje se, pak, na tome i završe – to se niti nastavi, niti se uradi! Sumnjam čak i da se sačuvaju TV snimci sa prigodnim govorima na otvaranjima. Koji put za njima, na mestima gde su sečene crvene vrpce, kao svojevrstan spomenik groteske, ostanu čak i panoi, bilbordi… table sa ciljevima (i misijom i vizijom, bre!) te „radnim vremenom“ uginulih projekata.
Udubljivači u njihovu sudbinu često otkriju, kao u vicu o „ekspertima“ ono što su već znali: mnoge su i smišljene ili „predizborno“, ili samo za TV slikanje i da se opravdaju „grantovi“. A bo’me mnoge su samo zbog toga i samesebisvrhovite.
Gledam, evo, domaću seriju „Ubice mog oca“. Dobraaa, da ne kažem svetska, a naša! I to na ovu oskudaciju. I – ima tu scena iz policijske laboratorije gde se ispituje forenzički materijal, dokazi zločina, DNK, a valjda je u nekoj od soba i „naš omiljeni“ poligraf. Jes’ TV slika ispeglana, ali i ta laboratorija deluje svetski. Ma, dvadeset prvi vek! „Jebalo si vek“, rekao bih da sam Leskovčanin.
Ne znam gde je snimano, da li policija stvarno ima tako moderne uslove. Ako ima, baš je žalosno što slične prostorije po državnim bolnicama i domovima zdravlja, čak i u onim „renoviranim iz sredstava EU“ najčešće izgledaju kao da su iz devetnaestog veka. Štalasto!
Druga je to tema, ali i to „pokazivanje“ laboratorije deo je sindroma iz prvog pasusa. Ako baš i nije, drugi primer iz serije jeste. Tamo igra i Tihomir Stanić, s čijim se likom poslednjih meseci često sudaramo na jednom posteru što reklamira projekat/akciju „Negujmo srpski jezik“. Ali, u seriji advokat koga glumi Gordan Kičić, čujem – kao cepidlaka za govor – u nekoj replici kaže, neispravno, a sve češće u govoru – BEZ DA, umesto, ispravno – A DA NE. (npr: „bez da mi je rekao“, umesto „a da mi nije rekao“.)
Sad, ne „krivim“ ni Stanića, ni Kičića; ovo se dadne pravdati uverljivošću i realističnošću lika koji govori baš kako se priča u svakodnevici. A kakvih je sve advokata – ne čudi da govore neispravno!
No, da li je negovanje jezika samo za poster, ili i za život, i TV govor? Sitničarenje!? Sitnica po sitnica – gomilica.
A akcije „samo za pokazivanje“ su ozvaničene do mere – pokazne države. Ili, baš stoga – nakazne! Ne verujete! Obratite pažnju npr. na ministra Stefanovića – on suštinski ogoljava ovaj sindrom, za svaku akciju veli da njome „želimo da pokažemo“ i „pošaljemo poruku“ građanima…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
