Pola zdravlja

Čini se da su njihov pojmovni sadržaj i saopštavanje usmereni na one koji tako i misle i sukladno se i ponašaju. Liči li vam ovo istomišljeništvo na još nešto što se ne tiče samo zdrave okoline?

Pitanja na koja ova kampanja navodi važe i u bezbroj naših situacija i brljotina koje proizvodimo ili trpimo? Na koga misle tvorci poruka kad ih upućuju javnosti? Poznaju li „sve moguće“ ili bar dominantne javnosti? (Po)znaju li „rodnu grudu“ izvan svoje najbliže okoline? Sad je popularno reći izvan „kruga dvojke“. Kao da gledalac, na primer, iz Baltaberilovca ili Našuškovice – ako ta sela još postoje – uopšte zna šta je „krug dvojke“.

Probajmo primere zvane „ne prljaj“, da primenimo na štošta još. Pita se tako, sugestivno, u jednoj od epizoda – da li bismo kesu đubreta ili sličnu nečistoću ostavili u dnevnoj, spavaćoj sobi… ako ga već džidamo (i) sa terase u park. Park je Srbijina dnevna soba.

Korektno! Ali šta je park, šta dnevna soba…?

Zamislite ono što sam i nedavno sretao: tek ojagnjena jagnjad u kući; pilići dok ne poodrastu u jedinoj prostoriji koja se u domaćinstvu greje; gomile praznih flaša i konzervi po ćoškovima; u „vili“ višenedeljni opušci u desetinama piksli među kojima šeta nafrakana dama u prljavom svilenom kimonu; devojačka soba nalik kontejneru u centru Beograda; savet voditelja radija da veš, a pogotovo garderobu ne treba peglati jer se gubi vreme; čuđenje mog prijatelja što u rodnom selu jednog velikog i herojskog Srbina ima festival njemu u čast, ali mnogo kuća nema ni čučavce u dvorištu, već „poradi sebe“ ide iza kuće…

Pamtim razgovor sa civilizacijskim nesporazumom i pojmovnikom dveju epoha. On, građevinac, žali se kako mu detence od dve godine ima astmatične probleme. Domaćica na čijoj kući (g)radi zaključuje – to su grinje, izbacite perjane jastuke i što češće usisavati. On uzvraća – ma vredna mi je ženica, mete svaki dan! Ona još dva puta o grinjama i usisavanju, on o vrednoj ženi koja metlom pomete zemljani pod.

Istorijska provalija između metle i usisivača, u dubinu prošlog veka nestao glagol kojim se metla „koristi…“ Usisivač ne mete, metla ne usisava, reči koje ih opisuju postaju „strane“. A provalija što ih deli puna kulturoloških, materijalnofinansijskih, socijalnih razlika…

Dva vrednosna sistema i mentalna sklopa – Srbija metle i Srbija usisivača. Metla ignoriše usisivač, a još gore je kad usisivač misli na način metle. Kako da se približe, dokle će svako da veruje u svoju polovinu onog starog aforizma – ako je čistoća pola zdravlja, prljavština je druga polovina? (Zdravlja!)