Posledica/e

Posebno ona kad kažu da je do tada i tada preminulo XY „osoba kao posledica ovog obol(j)enja“. U službenim dokumentima, eto, nikad ne umiru ljudi, nego osobe, kao što se uvek hapse samo lica. Ali, ovde imam mučan doživljaj da se kaže kako su posledica bolesti – osobe. A ne njihova smrt.

Ta nespretna, i nehotična valjda, nijansa u pomeranju smisla, kad se na tako šta dovoljno naviknemo i kad poput kovida 19 prodre i u druge „sektore“ objašnjavanja, može polako da postane sve važnija u sporazumevanju. A rano je govoriti o svim posledicama i koje su sve, a koje će od njih postati itekakvi uzroci…

Nestaće posle „ovog“ sadašnji obrasci – slučajno se setih, da li neko mlađi može da ukapira šta znači „uključi radio (televizor) da se zagreje, sad će vesti“. I već se stvaraju novi, čudni temelji za govor i o najplemenitijem –  o slobodi, ljubavi, sreći… Ako od reči sve počinje, vidimo li da neko može da bude srećan što nije umrlo toliko i toliko ljudi, a da je neko srećan već zato što je to zadesilo svega 450 njih…

Dosta je, ovo je samo skica, ljut sam, opet je četvorobroj Danasa, a i jutros sam se probudio u drugoj ulici, promenjen naziv, a da niko nije znao. Nadalje, (vazda) prigodan „Tranzicijski sonet(i)“.

Gde je tanko tu se kida

Ta, ovde je oduvek i vazda sve tako veto i lako se kida. / Tanka čorba, tanka nada, plitka misao i tanka linija / između propasti i ushićenja. Otanja pokatkad i sposobnost vida / pa nam ni jasla, ni tanjir, ni džep nisu tako puni ko tuđa činija.

Tanka su i užad kojim se spuštavasmo i kojima nas gdekad bese / baš kao i konci kojima podvezujemo rane, dečje zube i čaramo čini. / Naša pređa je ko paučina, a o nju kačimo ključeve, dukate i duvankese. / Ništa upredenije nisu ni štrange, ni povoci kojima nas sapliću u pomrčini.

Tanušna je i ta naša granica, taj dževap između prosvetljenja i noža, / olinjali su i zavežljaji, čvorovi i opute i sve labavije nas vežu. / Od ponora nas kadgod spasu đonovi na obrazima i debela koža.

Drže nas, doduše, još spone za marionete. Ali tu ravnotežu / nismo zaslužili sami. Te sajle drži drugi. I on će sve da reši. / Nama je ostalo da se kida i ono što može da se veže i ono što se dreši.

Danas, jul 2012.