„Zemunski klan i njegov lingvistički i sociokulturni uticaj na društvo“. Da sam slučajno naučno usmeren i akribičan kao npr. naš predsednik („… pa i ona digla nogu“), ovo bi mogla biti tema mog rada. No, nažalost, pišem neku esejčad i „osvrčićad“.
(Ovu potonju reč darivam, osim čitaocima, kćeri koleginice kojoj je nastavnica u radu precrtala kao neispravnu reč ZIDIĆAK, pošto je, smatra, ispravno samo ZIDIĆ, a ne znavši da je, kažu, Viktor Igo francuskom dao oko 3.000 novih reči, a da mu niko nije rekao – šta ti tu neologizmišeš!)
No, dosta zahebancije, ili što bi Vlasi duž Timoka rekli – lasoće komendija (njih, pak, poklanjam Basari, lepše idu uz njegove zavitlancije).
Elem, onu sam „gornju“ temu već načinjao. Još posle atentata na Đinđića pojaviše se čudni, ma – podli, grafiti po zemunskom ziđu i „zidičićacima“. Počinjani su sa „Duća i Kum“, ili „zemunski klan“, a u nastavku – „ga, gi, gu.“
Tad sam tu poruku procenio: u multietničkom, građanskom i pristojnom Zemunu neko hoće da kaže da su vođe klana „dođoši“, rekli bi Vojvođani, a Slovenci „prišleki“. Dakle, neki „južnjaci“ bez padeža (ko da Englezima nešto fali) što nemaju zamenicu NJIH, tj. IH, nego – GI. A podlost je u sledećem – ubice nisu pre svega ti kriminalci, a taj kriminal je nevažan pred činjenicom da su „glavni“ oni što „zameću“ timočko-prizrenskim govorom. To je usmeravanje gađenja društva manje ka kriminalu, a više ka drugosti.
Ti su grafiti izbledeli, ali se Srbijom i kroz neukost popularnih mreža i medija, pa i u njihovim ozbiljnijim sadruzima sve više šire vicevi u kojima je glavni lik ZEMUNAC. Ne znam ni kako se to piše, čas je – Zemunac, pa „Zemunac“, te „zemunac“, što bi, možda, bilo i najispravnije. Lik u vicu je bahat, nasilan, primitivan i – sugeriše sopstvenu glupost. I – jedan žargonski, kolokvijalni, pa da kažemo lokalno-beogradski „izkrugadvojkaški“ pojam za kriminalni klan – dobio je reč koja označava sasvim nekog drugog. Da ne ponavljamo ono multi…
U tom širenju viceva o „zn’či zemuncima“ ne vodi se računa ni o etičkim (i etničkim) uzusima, još manje o elementarnom poznavanju „informativnog tržišta“. Do mnogih prosečno, pa i natprosečno obrazovanih ljudi u Srbiji još nije doprla ova prenosna simbolika značenja reči Zemunac. Malo je reći: nejasan vic nije dobar vic.
Ima ona arheološko-antropološka pouka – kad bi posle apokalipse na Zemlji slučajno ostalo samo nekoliko crtaća sa Paja Patkom, neki bi budući vanzemaljci ili Zemljani mislili da su u ovoj eri na njoj živela takva „pajopatkasta“ bića. Te ako bi ostali samo ovi vicevi… U započetoj našoj kulturnoj apokalipsi mnogi i sad misle da su „zemunci“ – Zemunci.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
