Pseća posla (ili Pasje muke)

I da li se oni MORAJU nasleđivati u ostavinskim raspravama? Izgleda i da moraju i da ne moraju. Jer ovde, kao i u vezi s drugom zakonskom regulativom (ili što rekli ovi EUpapagajci – „zakonskim okvirom“) sve i jeste – mož da bidne, ali ne mora da znači. Jer – i na „tarabi piše“, a pravne pouke su su često u obliku „pljuni pod prozor da se klizaju kokoške“!

Idemo dalje – pre oko dve nedelje, ovde u selu, na kapiji se pojavi dvoje mladih, izvikuju domaćine. Pomislim, jes da se Onaj kani ko „gladan na sranje“, te biće izbora, te neće, te ću se kandidujem za premijera, te nisam to nikad rekao… jer se i po Ustavu na izborima glasa za stranku, a kandidat za premijera se posle određuje (šipak – ja ga određujem!) ali ovo mi liči na „udarne dvojke/trojke“ što nagovaraju ljude da glasaju baš za Onoga…

Kad ono nije, uručuju mi blok listić na moje ime, a zapravo poziv za Don Srećka, koji pritom laje na njih, na vakcinaciju. Kažem, Srećko je vakcinisan, on je Beograđanin i red mu je u septembru.

„Neka, neka, zadržite vi taj listić!“ Bacim ga malo kasnije, kad li posle desetak dana dobijem zvanični poziv da vakcinišem dvorišnog ljubimca na privremenom boravku. Bacim i taj listić, kad pričajući sa prijateljima saznam da mogu da budem, ako ne kažnjen ono izložen daljem proceduralnom maltretiranju. Jer, ona deca što uručuju listiće nigde ne ubeleže da je pozvani pas vakcinisan. Doduše, nisu morali ni da mi veruju, jer ovde se u takvim situacijama mnogo laže.

Ipak, srećna je okolnost što sam (zasad) živ. Pokojnici i njihovi naslednici imaju mnogo veći problem. Kao jedna meštanka koja je dobila listić od onih „animatora“, odvela kuče na špricanje, ubeleženo je u kučetov bilet. Ali uprkos svemu dobila je opomenu da mora da šprica kera. Samohrana i bolešljiva, zamoli komšiju da ode u varoš sa kučećim biletom kao dokazom da je kuče vakcinisano.

Kad tamo, ne važi se, u biletu piše da je vlasnik ljubimca njen pokojni suprug i da ONA LIČNO mora da ode u veterinarsku službu da se prijavi kao nova vlasnica. A autobusi proređeni, taksi poskupeo, bicikli se teško voze po ovom mrazu…

Na prvi pogled ovo je samo jedan od sitnih apsurda u Apsurdistanu – valjda pseći bilet treba da dokaže da je kuca vakcinisana, a ne vlasnik. Pogotovo ako je pokojni. Ili je promašaj u „zakonskom okviru“ u kome se ne nasleđuje pokretna imovina u vidu psa, iako se nasleđuje „pasji život“. Ne znam kakav je stav Venecijanske komisije!

A na drugi pogled, nemam mnogo da dodam, protivno novinarskim pravilima komentar sam turio na početak teksta. Samo još – zar svaka zvanična akcija mora da se uplete u haos nepovezanosti!? A da su izbori na šta me podsetio duo na kapiji pokojnikova supruga ne bi imala problem. A pokojnik bi čak mogao i da glasa.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.