Rad bez ruku

U istom projektu upoznao sam i mladu gluvonemu master diplomiranu devojku, zaboravio sam na kom fakultetu. Znao sam mladog bubnjara sa do lakta oduzetim rukama kome su palice vezivali lepljivom trakom za nadlaktice.

Sudbina je tako htela dok sam se vrteo po gimnaziji nedaleko od zavičajnog sela da jutrom provodim bar sat u uspešnoj maloj konfekciji firme DES, što je imala i niz drugih zanatskih pogona.

DES-ovesmo (uspešno pogasili !?! pa se sad roditeljii mladi dovijaju u MNRO-ovima/idiotska zakonsko-NVO skraćenica od mentalno nedovolljno razvijene osobe, a dovijanje je „pospešeno“ krađama sa potpisima ministra zabrigu o porodicama, rad itd- već kako kome u „podelikolača“ vlasti „pri/padne!“ taj socijalni resor.)

Čitao sam o slikarima „nevalidima“ (izraz u romanu „Nišči“ Vidosava Stevanovića) koji kičicu drže u zubima, ne smem ni da kažem čime drži četkicu onaj Stojković izBasarine „Rekapitulacije“…

Primeri iz prvog pasusa i prvog dela rečenice u drugom (do Basare) su zaista „za ugled“ kao i niz uspešnih slepih i iz brojnih razloga drugačije hendikepiranih. (Nećuovde da obrazlažem jeretičku tezu da su se stvari pogoršale odkako se normalizovanje života MNRO-ovaca obavezno zove – inkluzijom. DES je bio bolji!)

I sa ovim sećanjima gledam reklamu za nekakvu sklisku, verovatno plastičnu nazuvnu“kašiku“ za patike.

Što je praćen apitanjem „Još uvek koristite ruke da se obuvate!??“

O, tempora, o mores!

Ode dođavola i ona da je neko tako smotan da „ni pertle ne ume da veže“, i još gore odoše u „ropotarnicu prošlosti“ grdne „identitetske“ poslovice „srpskog sveta“ koji, eno konstruiše Aco, Srbine: poput „lezi lebu da te jedem“, „digo sve četiri uvis“ – pa „čeka pečene ševe“ da mu padnu s neba…

Gore od toga, ova poruka, jest znakić, ali porazan civilizacije koja je nahrupila.

A prilazila je još devedesetih kada sam zafrkavao mlade novinare da će im biti smanjena plata i ako „slepo kucaju“ jer to rade ležeći u stolicama.

Zvao samih „bambuća generacija“, opet po nekoj reklami za sok koja propoveda ničim potkrepljeni hedonizam na dalekim „destinacijama“ gde je sav život lenčarenje, a rad kao u vicu o Crnogorcu koji od svih životinja najvolije ZMIJU, jer LEŽI, A IDE!

Da ne dužim, digitalizacija i robotizacija, veštačka inteligencija već uzimaju svoj danak jer ih nova civilizacija u koju upadoše sve više – pogrešno i neumereno koristi.

Vidi istraživanja o osnovcima koji ne umeju da uhvate loptu, teško trče, ako ne odu u kladionicu, tove se na kioscima brze hrane.

Odsustvo pisanja rukom i to pisanim, slovima gasi važne možda nećelije!

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.