Radost reči

Znam da je (bila) u „PRovsko“ marketinškoj branši, ne pitam da li još to radi, već kako je ona. Zaključujem iz odgovora da je još u toj „industriji“ jer kaže, iako s malim otklonom: „Pa, vidite, hendlujem i multitaskujem!“ Prevodim u sebi, ne da je „stalno u frci“, već da ima mnogo obaveza i zadataka na poslu i oko deteta koje vredno opošljava.

Može i drugačije: kolega iz „Vremena“ Milan Milošević zapaža da je „hendlovanje“ nezaobilazna reč nove upravljačke klase i da može da znači bilo šta: administrirati; analizirati; baratati; baviti se nečim; dotaći, držati i dizati rukama; imati posla sa… i još dvadesetak značenja u smislu – rukov(odi)(a)ti nečim.

Ma, ne, nisam izričito protiv tuđica, znam da jezik mora da se razvija. Ali, uviđam da su ovi novogovori ipak hod linijom manjeg otpora i istovremeno – dokazivanje pameti i neke „nadmoći“. U stvari – izraz lenjosti duha koja nas sve zahvata, pa nepresušni jezik svodimo na aljkavi vodovod, kakvi su svi u Srbiji. I u novinarstvu – sve više „štancovanih“ fraza u ime tobožnje jasnoće i preciznosti.

A tek jezik vrućih medija, pre svega u reklamama – ne samo zbog toga što se one i plaćaju da se u njima velikom učestalošću ponavljaju greške. Npr. ovih dana reklamira se knjiga M. Kapora „o SRPSKOM narodu i NJIHOVOM…“ Elem, narod u jednini, a zamenica mu u množini…

Nisam ni za povampirenje arhaizama. Ali, zašto nema malo više istrajnosti da se u govor unose i njime pronose normalne, ne baš tako „davne“ reči. Ili sam već odrtaveo toliko da zalud mislim da bi četrdesetogodišnji (dobar) novinar, pri tom solidan „naciofil“, morao da zna šta znači – krovinjara. Potleušicu ili čatmaru ne bih mu ni pominjao.

„Multitask“ komšinica nije se predamnom obrukala, ali ne bi se ponizila da je npr. rekla da se uspešno bakće, batrga, snalazi… u brojnim obavezama. I da sam zadrt, za „njen slučaj“ ne bih rekao da je „okoprčna“ (živahna, okretna, kočoperna). Jer, to je samo naputnica – jedan od desetak izraza u srpskom rečniku samo na „O“ što iskazuju osobine – od prpošnosti do bahatosti i kurčevitosti.

E, zato sam se mnogo obradovao kad sam pre mesečak dana u ovom listu, možda po prvi put otkad izlazi pročitao da je jedan autor bio – „uzrujan“. Ili kad neka devojka iz Kruševca šokantno lepo reče na radiju da u nekom PROJEKTU oni PODUČAVAJU druge. Ne EDUKUJU ih…

Tužno je što ovakve neznatnosti raduju čoveka.