Rušenje i urušavanje 1Foto: Radenko Topalović Danas promo

Desetak dana pre, tri-četiri zaredom, mogao sam ladno u traženju teme za ove redove da nazovem danima urušavanja i rušenja.

A kad se primeri koji govore o tome razvuku na širu sliku, famozni drugi pogled sve to, nažalost, legne na nju ko kec na deset. Ili, prikladnije opštem stanju/s.anju, kao dupence na nošu.

Čuo sam najpre jednu taze rasklimatano-urušavajuću borsku vest na jednom, istočnosrbijskom radiju koji je proteklih decenija prelazio iz jedne u drugu vlasničku ruku već prema tome kako su se lokalni moćnici mirili i svađali, ili predizborno i postizborno preletali iz stranke u stranku.

Bez detaljisanja (a štošta sam malo i proverio!) prepričaću je onako kako sam je razumeo, odnosno kako sam se od nje uplašio.

Bila je pokrenuta javna rasprava na osnovu još i javnog uvida (za koji tvrdi se nije bilo zainteresovanih!) za izmenu detaljnog urbanističkog plana delova grada ispod kojih će vlasnici Bora početi da rudare jednu jaku žicu. (U žargonu grad sa okolinom već se zove kineska kolonija, katkad i republika!)

Opštinari su zaključili da će se to sprovesti, ali uz obavezujući zahtev da se u kopanju ne primeni ona metoda od koje postoji rizik URUŠAVANJA nadzemlja, nego drugu metodu koja garantuje da se to ne desi. Pa samim tim da se i nadzemno stanovništvo ne mora raseljavati.

A pošto je izlazna/krizna strategija da i to može da se desi, iako po pravilu ne može, lokalna vlast ima adut. U slučaju raseljavanja primeniće se principi koji su utvrđeni za meštane sela Krivelj.

Koji su široj javnosti postali poznati po zahtevu da se kolektivno sele, kao selo, sa sve grobljem, na neko drugo mesto. Ali se, po zasad pojedinačnim pojavama, već sele i na parče ako su već dobili koruptivno visoke nadoknade za imanja, kao oni tamo u Nedeljicama…

Ova vest je objavljena samo dan-dva nakon one da je AV, svedržatelj Srbije imao sastanak sa rukovodstvom Ziđina na kome se dogovaralo kako da se intenzivira eksploatacija u ovom kraju od koje će se obogatiti čitav ovaj kraj sa sve Zaječarom i okolinom ispod koje i kroz koju se buši li buši… (odkad sam čuo za obogaćen hleb, zovem ga obogaljen, kako ga je nazvao J. Hadži Kostić) U saopštenju sa tog sastanka nisu pominjani ni LJUDI, ni eventualna preseljenja.

Koja su, opet, neizvesna, jer, kako se šire glasovi i bojazni – kako da im se nađe lokacija, a ispostavi se da i tu ispod ima nešto da se rudari/rovari.

Tih dana Srbijom prostrujaše vesti, da će osim onog parčeta parkinga na beogradskom Sajmu na koje se već proširio, Beograd na vodi da se širi i dalje, rušenjem i drugih hala i objekata.

A odmah zatim, gradonačelnik Šapić obnarodova da će uklanjanje/rušenje Starog mosta, uinat brojnim zahtevima (LJUDI) da se to ne radi, početi u junu uz garanciju da to neće izazvati (saobraćajni) kolaps u Beogradu. Zna li on, da je svakoga dana u špicevima grad u kolapsu!?

A kolaps svega što je normalno živimo poodavno?

To je jedna poenta, a druga je što u vesti o intenziviranju rudarenja ljudi nisu pominjani, samo obećanje da će se oboga(t)(lj)iti. Rušenje i urušavanje u poljuljanom, rasklimatanom i već urušenom – vodi u devastaciju, da „kamen na kamenu ne ostane“.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari