Foto: Radenko Topalović PRIJATELJSKI MARKETING: Ovu smo tehniku isprobali kao firma na iskustvu izda(va)nja knjige Sudbina Krajine. Od prijateljskih firmi čije smo šefove znali iz prethodnih novinarskih života tražili smo reklame da ih pompezno objavimo u potkoricama knjige.
Krenulo nam je, i tu prvu pomoć dobijali smo i kasnije . A prijateljski marketing se ogledao u porukama – „pomoći ćemo vam, samo preklinjemo, nigde nas ne spominjite, knjižite kao donaciju!“ Kao i sad, takvo je vreme bilo, sa osvetničkim namerama vlasti prema – „izdajnicima i stranim plaćenicima“.
Nastavilo se to kad god sa lepom modifikacijom – daćemo VAMA oglas iako nam nije potreban. Ili, ako po zakonu nešto mora da se oglasi, a oglašivač sam bira medij – „samo vama i nikom dugom“.
PRVA I DRUGE KAZNE: Po Šešeljevom zakonu bili smo kažnjavani uglavnom maksimalnim (600.000 dinara, oko 70 polumesečnih iznosa honorara za saradnike) kaznama. I tada – nikad neću zaboraviti redove građana, čitalaca, prijatelja petkom pred Redakcijom sa svojim donacijama.
U gotovom. A petak je bio namerno nanišanjen za brzopotezna suđenja, presude su stizale popodne, jer je vlast želela da nas stavi u cajtnot, pošto je uplata kazne morala da se vidi na izvodu u SDK (sećate li se Službe društvenog knjigovodstva!?) koja je subotom radila do 12.
Prva kazna je bila iznenađenje, a najveći deo iznosa mi je dao (znam ko, ali ne znam od kojih žurnalističkih prijatelja) u koverti i uplaćen je kao moja lična pozajmica firmi. Donedavno sam u dokumentaciji sretao priznanicu, koju nikad ne bih naplatio, uprkos tome što nije bilo dokumenta o vraćanju pozajmice.
PRVA „PLATA“: Na početku, za plate smo izdvojili rezervu od 30.000 maraka. I u besparici koja nas je pritiskala, negde podsvesno sam mislio da ćemo ta rezerva ostati rezerva, jer ista podsvest je govorila da nemamo za plate.
Pokojni Dule Mitrović, kao omladinski i sindikalni prvak sa, nezavisno od toga LJUDSKIM osećanjem solidarnosti, zadužen za komercijalu sredinom druge nedelje izlaženja me prosto šokirao – Božo, trebalo bi u petak da podelimo neki delić plate. Ju, otkud ta kako sam se šalio „malograđanska navika iz socijalizma“ da se za rad primaju plate.
Dule je kao u svemu bio mirno, tiho i temeljito uporan. Napravismo kalkulaciju po metodi svakome po malo. A u petak stiže nekoliko distrubutera (koje je Dule izmislio još u Borbi) sa par kesa gotovine da pojačamo obrok.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
