Semafor(i) (kod Hiltona)

Nije bilo mnogo „preko/uličnih hodača“. Tamo je bila samo jedna baka sa unučetom, garantovano predškolcem, dakle jedan od onih parova čija starosna razlika i navike najčešće podrazumeva savete kad i kako prelaziti ulicu. Nipošto na crveno. Uzgred, mlađi reditelji neretko, za razliku od slučaja koji beše tada preko puta, uvežbavaju – rizično pretrčavanje.

Međutim, semafor je odradio svoj ciklus tako da je potrajalo istovremeno crveno i za vozila i za pešake. Tek u ponovljenom ciklusu pažljivo motreći na crveno za vozače „zebru“, uz negodovanje, prelazili smo na „crvenog čiku“. Ne znam kako je baka to objasnila svom malenom „edukantu“, nije ličila na one koji naglas psuju (vlast), ja sam u sebi psovao, ali ne vlast, nego ogrezlost u opštem nemaru, neodgovornosti, bašmebrigizmu čak i kad su ljudski životi i bezbednost u pitanju. To, naravno, ima i te kako veze s vlašću, ali ne samo s ovom najgorom dosad kako mnogi s pravom tvrde, nego uopšte.

I ako je jedan pokvaren semafor mali povod za ovako „visoke udarce“, odmah da kažem da me ovaj „lionski“ samo podsetio na pojavu, i na moj omiljeni „hiltonski“ semafor.

Mesecima, najčešće pred ponoć prelazim Ulicu kralja Milana kod hotela „Hilton“ prelazom bliže Slaviji. Ne uvek, ali odveć često, semafor odradi zadato vreme tako što je crveno i za auta i pešake. Gledao sam mnogo zbunjenih prelaznika, često i strance…

Ogorčen, prvo sam, svakad kad to primetim pomislio na našeg predsednika koji se „za sve pita“ i „sve zna“ i tvitovao da ga obaveste o kvaru otprilike „Vučiću, kaž će popraaJiš“ taj i taj semafor. Sve je bivalo ozbiljnije, pa sam sa sličnim tekstom tvitovao na adresu Žprijavi problem, na kraju sam se okanuo Vučića i samo prijavljivao problem. Dobijao sam pozitivan odgovor – problem prosleđen (tamo gde treba).

Ali, uzalud – taj semafor – a otkad je Slavija renovirana (izdrndana) – i dalje povremeno trokira i sluđuje pešake. (U veče pisanja ovog teksta opet je bilo isto i htedoh da slikam, ali mi neko ukrade telefon, baš pred „zebrom“.)

Ako mislite da sam zbog onog kod Liona i ovog rekao da je to pojava, onda se ne poznajemo dovoljno. Pojava je kako stalno ovde tvrdim, što gde god pogledate i koji god problem(čić) uočite može da se poredi s bilo kojim drugim, pa i onim najvećim, recimo, sistemom.

Ovako: postaviš semafor kao što si us/postavio institucije, a one fulaju. Treba da se na njemu vidi smer kretanja, a oni pobrkani – đa EU, đa Evroazija. Ako imaš iskustvo s njim, nikad ne znaš da li je ispravan ili opet zeza, ne radi. Ako su dolazili majstori, poput ovih emisara iz EU, kako su ga popravili. Mahnuli ko mačka repom, a sistem/semafor nikakav i dalje. Najgore bi bilo ako se sam od sebe popravlja, nasumično i ćudljivo. Prijaviš problem, jave ti da su ga prosledili, a da li je rešen – j…be im se.

Eno, i onaj šef socijale u Alibunaru gde su bila ona napuštena deca kaže – majka je pred nama davala pismene izjave da će od „sledeće subote“ da se vrati kući. A proveri li neko da li se vratila… Itd.