Prvo, pa uzgred: kad je onomad TV N1 pitala mnoge, pa i firmu BAS – Beogradska autobuska stanica (radio sam im pre tri decenije sa drugarima flajer/prospekt za privatizaciju, pa je i ovo podsećanje privatno, krajnje!) – zašto na brzaka odjednom niču dve privremene stanice u Beogradu, odgovorili su: „Trenutno nismo u mogućnosti da odgovorimo na SVA pitanja…“ itd.
TV-autor je ovu rečenicu prihvatio kao ispravnu i odmah objavio da od BAS-a nema odgovora.
Na stranu što je autor sigurno u pravu – neće ni oni da odgovore, kad i gradski čelnici nešto frfljaju, neodređeno mute, a gradski arhitekta čak i ne zna kakva je ročnost dozvole za „novu, al’ privremenu BAS“. Ali, ovakav odgovor ne poručuje da oni neće da odgovore NI NA JEDNO PITANJE. Naprotiv, znači da u tom trenutku ne mogu NA SVA, ali na NEKA pitanja mogu… Da su poput Glavnog Manipulatora vešti zanatu, mogli bi „CIA televiziji“ da zamere što je tvrdila da NEMA ODGOVORA, kad su oni rekli da ne mogu da se očituju na sva, ali bi na neka mogli.
Jezik i govor su, dakle, moćni u (zlo)upotrebi. Kad se jezik zna. Ali, ovo je neznanje, posebno u redovima nasilnih čuvara ćirilice…
Pisalo se ponekad da se iz naziva mesta, potesa, atara – mnogo može zaključiti o tome kakvi ljudi tu žive i kakva je (opšta) situacija. Pa se, sećate se pominjanja: Mrtvo Duboko, Paklenica, Nemenikuće, Crna reka… ja bih dodao Blato, Čepirep… A vidi sad – Pakleštica (ime i reke na St. planini) koja se vekovima samo simbolično tako zove govoreći pomalo i o životu u tom kraju, očito će sada imenom pogoditi suštu stvarnost. Kad od nje naprave pakao sa tom – minicentralom.
Mnoga imena prirodnih „lepota“ su još i svojevrsno – uputstvo za upotrebu. Na Buku, u Virovima, na Skokovima nije se poželjno kupati, naročito maloletnici. U Mrtvaji, pa i u/na Slatini teško će šta od useva roditi. Ko želi da na njivi Pod osojem sadi neke prisojne biljke (one što vole sunce, ko ne zna), neće se proslaviti u berbi.
Zato se kaže „kartu čitaj, seljaka pitaj“!
Javlja (mi) u tom duhu jedan prijatelj, poznavalac stvari, da se potes gde se više puta urušavala ona potpora u Grdelici (min. Mihajlović nas uteši da nije triput na jednom mestu već više puta na više mesta) zove SIPUT.
Već amaterska semantika i etimologija začinjena poznavanjem duha govora i ljudi u zoni „što južnije, to tužnije“ kazuje da na tom mestu kamen – sipi, osipa se, seje se po putu. Brdo je sipkavo i hoće da pođe na put.
Treba to znati, ali ovde se generalno teži tome da se što se manje zna, što se više galami o sopstvenom znanju. Osiono i bahato neznanje, često je bilo tema ovih redova.
Eto, i potporni zid se POSEJAO po Grdelici. Baš smo prostaci, u obrazloženju sankcija protiv inženjera se taj prostački izraz mnogo lepše zove – u danima usova je – „mobilnost terena bila značajna“. A ne treba potcenjivati narodnu veštinu da krsti svoju okolinu. Koliko god je verovatno da je i „kraduckanje“ ušlo u ovu „semantiku“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.