Foto: Radenko Topalović Kao „kec na deset“ mi je došlo ono međunarodno istraživanje čiji su rezultati objavljeni kad sam već planirao ovaj „smajličarski“ tekst nakon što je prošle subote bila reč o opštem zarozavanju estetskih, etičkih, obrazovnih i političkih vrednosti kroz sveprisutnu novu „kulturu“ SELFIČARA I SELFIČARKI i sledstveno tome i s tim povezano SENDVIČARA I SENDVIČARKI.
Naime, istraživale su se poruke tekstova popularnih pesama koje se slušaju u onom što je od postistinitog sveta danas ostalo, dakle, ne „domaćih i regionalnih“, nego svih slušljivih.
Da ne širimo o svim zaključcima, najizrazitiji su da se poruke svode (uprošćavaju/sužavaju) na proizvodnju BESA, LJUTNJE I TUGE.
(Usput čuh zaključke jednog domaćeg medijskospinovskog istraživanja koje kaže da se i u stalnoponavljanom obrascu dugačkih A.V-obraćanja uvek lansira, između ostalih, i proizvodnja upravo ova tri utiska koje treba da ponesu gledaoci/slušaoci tih „obretenija.)
Pominjanje ove „usputnosti“ nije nimalo nevažno.
Jer svedoci smo da se javni, društveni i politički „diskurs“ do te mere upro(pa)šćava, uprostačuje, iskrivljava, banalizuje, trivijalizuje… do efekta gnusnosti (gnusobe, što reko Basara.)
Najslušaniji i najgledaniji „mediji“, a svedeni su na ono što zovem TABLOIDARIJUM, međutim, iz petnih žila se trude da to „postupačno“ (mnogo mi se sviđa ova reč nastala greškom u prevodu sa engleskog mladog „prevoodioca“ koji se nije setio ili znao pojam postupan!) pretvore u lukav sistem.
I da ga „konzumentima“ TABLOIDARIJUMA podastru kao (neprimetno plitku, a lako rarumljivu – nauku.
U to se pretvaraju i nesertifikovane, polulegalne škole, kursevi i fakulteti kao „gljive posle kiše“.
To je poseban problem!
Ali, takođe sveprisutno i svakodnevno“stručno analitičarstvo“ sa ekrana i zvučnika postaje dominantno kreiranje ovog sistema.
„Šarmantan“ primer divno uklopiv i u ono popularno muzičko istraživanje video sam onomad na jednom od najjeftinijih i najprostačkijih „državniih“ TV kanala.
Tema je bila isto o tome koliko su tekstovi, motivi i „inspiracija“ današnjih popularnih muzičara utemeljeni u tradiciji (valjda guslanju!) i „identitetskom“ folkloru.
Jedan naučnik (moja baba je takve koji se grade da znaju, a ni o čemu pojma nemaju zvala „znajači“, a kad ih je više, kao ovoga puta, sarkazam je u trećem licu jednine „ZBRALO“ SE ZNAJAČI) branio je modernost sublesastom sledećem tezom.
Ne može se, veli, komponovati i pevati više o jelecima, vezenim maramicama, nego o tome ko je koliko dobio „smajlija“.
Itd…
Ko misli da je ovo tanak primer, nek se seti da su i analitičari politike, policije, ratova, geopolitike na nivou ove sublesavosti!
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
