Spojeni praznici (1)

Primedbe na informativnu nepouzdanost društvenomrežlja usled neselektivnog korišćenja odavno imam i razvijam koliko mogu sposobnost da se nepouzdanosti opirem, a da sumnjive objave i kvazinformacije prepoznam.

A ni jedne ni druge ne širim.

Pojavila se, tako onomad, objava da aprilskih penzija neće biti kako valja pred spojene praznike, već posle 7. maja. Naseli su i neki (i moji) pouzdani xteraši. Kao da su zaboravili da se najvećem broju penzionera mirovine i crkavice od njih inače isplaćuju 10. u mesecu.

Moram da kažem da sam, za potvrdu da je „pouzdana vest“ laž, ipak, sačekao 29. april kad je, nama „privatnicima“ legla kinta.
Ali, lažne vesti kad se bolje razmotre mogu da donesu i tačne poruke.

Na primer poput odgovora nekog xteraša da je ta fejknjuz jasan znak da para u kasi nema.

Jer, prilično tačan je zaključak – srpska je kasa sve sam go kredit.

Povezani praznici doneli su još jednu takvu. Nema potvrde da je, inače nedovoljno pismena, ministarka ekologije I.Vujović stvarno rekla da je zahvaljujući tome što „ove godine Uskrs pada u nedelju“ bilo moguće ovooolikooo spajanje praznika.

Međutim, ambijent ponositog neznanja i „patriotske“ kvazireligioznosti rijaliti-vernika što se godinama stvara, a u poslednjih desetak sistematski enormno potpomaže, eto paradoksa, ovu izjavu čini verovatnom čak i da je nije ministarka izrekla.

Budući da je njena doskora premijerka javno tvdrila nedavno kako je njen slavljeni šef Vučić ispravno rekao da je Isus rođen 14. februara.

Osim opaske jednog kolege koga znam, ali ga na ulici ne bih sad prepoznao, da je UDBA u vreme Tita bila „sposobna da napravi popa da bude kao pravi“ a ne kao sada samo mu obuku mantiju i narede da pusti bradu, kojoj sam od srca nasmejao, bilo je, budući da je i dan njegove smrti bio uvezan u sve, dosta objava koje hvale Tita i njegovo vreme, i možda više koje ga grde na pasja kola.

I neuobičajeno za moju xter poziciju uključio sam se malo.

Ali, na stranu onih prvih pre svega tezom da smo u to vreme, imali UREĐENU DRŽAVU, bez obzira na moguće i opravdane ideološke zamerke, koje, međutim, poslednjih decenija „novodemokrate“ preuveličavaju, možda baš zato što ne umeju da naprave nikakvu funkcionalnu državu.

U prilog tome, nastavljam s malim, ličnim sećanjima.

Vest o Titovoj smrti čuo sam, vraćajući se sa nespojenih praznika u (luksuznom!) poslovnom vozu što je povezivao Prahovo pristanište, Knjaževac i Zaječar, moje selo, Bor, Majdanpek, Požarevac i Beograd.

I od Zaječara do prestonice išao oko četiri sata, za razliku od poslednjih kompozicija devedesetih koje su se isto zvale „poslovni“ ali su imale rekorde putovanja i od 12 sati.

(Ima još)

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.