Ima tri decenije otkad su u pošte ušli noviteti kakav je bio igličasti štampač. I, platite uplatnicom, šalteraši je gurnu u mašinu, ona otkuca šifru, datum, broj pošte, itd… A onda – uzmu uplatnicu i dum, dum – oštambiljaju je i starinskim, crnim pečatom.
Još tad sam u jednom tekstu to dupliranje starog i novog uporedio sa lovom: kao kad bi lovac ubio zeca puškom, a onda ga „overio“ i strelom. Korak napred, dva nazad.
Tokom naše krvave tranzicije koja i traje sve ovo vreme, pojam „overe“ opisivao je praksu u nizu ubistava, samo što su „žestoki momci“ i kontroverzni narko-biznismeni to radili savršenijim oruđem od strele i mura sa crnim mastilom. I nije to tema ovih redića, ali jeste deo konteksta onog čemu su posvećeni. A to je, o tuge, što i danas – zapravo svih tih trideset godina na svakom koraku imamo i simboličnu i stvarnu negaciju novog, upotrebom starog.
Na primer, naširoko najavljena e-uprava u zameni ZDRAVSTVENIH KNJIŽICA. Učipih se u tu virtuelnost, prođoh sve korake i na kraju mi u onaj „prozorčić“ na ekranu napisaše nešto kao – obratite se matičnoj ekspozituri ZZO. U prevodu – marš na šalter! Velim, kao i drugi građani i potrošači koji su, inače, isuviše pomirljivi – pa, dobro, nije još razrađeno.
Ali, oni „viču“ više puta „marš na šalter“! Npr. ako u pošti uplatiš za knjižicu, a moraš lekaru pre nego što ti je stigla, potvrda da si državi dao pare u pošti ne vredi. Moraš u matičnu ZZO-ekspozituru po potvrdu za lekara. Isto, i ako ti je kompjuter u RZZO prihvatio e-prijavu, a nisi dobio knjižicu, nego grip. Po potvrdu za lekara moraš u „matičnu …“, zamalo da napišem – „majčinu“.
Nije ovo prvi put i nije jedino – kod nas je deo sistema da se nešto smatra postignutim i završenim samo ako se započne. I objavi! Važno je da se otvori, a ne i da radi. Da se izmulja novo sa starim. Tako je skarabudžen i pojam – skarabudžiti!
Još ako može i da se iskomplikuje, da se više puta „overava“ – utoliko bolje. Onda se objavljuje još i kad se menja, kad se od toga odustaje, kad se „overava“. (Onomad kad ga kandidovaše za predsednika, Vučić npr. na TV kaže da je onu „baračad“ u Savamali trebalo rušiti u po bela dana, veli „dovedeš…“ – i taman kad ja pomislim organe, inspekcije, a on nastavlja – „novinare, kamere..“)
A još najbolje je zvučala ova vest: ako ste knjižicu dobili, a odlepio vam se čip (lele, ČIP, pa da se odlepi!), morate da se javite… valjda opet na neki šalter. Kao u vicu o „niškoj stjuardesi“ što najavljuje: „dragi putnici, zabranjeno ripanje po avion, jel ne je šrafen, lepen je“.
Koliko toga je ovde lepljeno, umesto šrafljeno – od ustava do – čipa! Republika „gumarabika“!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
