Foto: Radenko Topalović Na dan kad sam počeo da pišem ovo na jednom od kanala državog radija, prvi put sam čuo – ne kažem da ne postoji – reč TEKSTILSTVO. Ako nije za istoriju, osim za ličnu, beležim – i ako ga nema u rečnicima, ni u široj upotrebi, ovaj pojam (mi) je prihvatljiv.
Dobro pada na uho, a kad bismo izveli TEKSTILISTI moglo bi da se odnosi i na kreatore (jedan davni krojač je govorio krojatori). Stiliste tekstila. Fina zamena/dopuna za rečnik fešnvikova, i fešnova, općenito.
Inače danas tema jesu reči i njihove rogobatnice (sad sam izmislio). Pre neki dan prezenterka, ako se sad tako zovu voditelji, konferansijei… na TV javnom servisu reče da će „sahrana biti u podne po SRPSKOM VREMENU“. Secnu me ova odvala, a sklonost odalamljivanju ova voditeljka većma je pokazala i nešto kasnije, kad se govorilo o velikom jubileju/godišnjici beogradske Matematičke gimnazije. Želeći da naće krunsku pohvalu za ove veoma i mahom višestruko talentovane mlade, ona ih baš pohvali izrazom PAMETNJAKOVIĆI. (U kakvom vremenu živimo, treba da objasnimo da je ovo posprdna reč za one koji se prave pametni, a nisu.)
No stvar je ozbiljnija – opšta pomama da se u krajnjem slučaju identitet, posebnost, patriotizam na čemu se sada do lupetanja insistira, proizvodi bezbroj pametnjakovićevskih sklopova u kojima se pridevanjem reči SRPSKI, kao naglašavaju ovde pomenute nacionalnoljubive osobine. A sve to često veoma praznoslovno, izveštačeno i groteskno zvuči. Kad se pomene ili napiše npr. „izvoz SRPPSKOG MESA“ ne zna čovek od čega pre da mu se smuči, da li od kvazipatriotizma ili r(t)užne asocijacije. Srpsku stoku, krave ovce, znamo, čuva SOP, srpski odbrambeni pas… i sve tako redom…
U politici i novinarstvu, pak, učestala upotreba (inflacija reči) da bi se neka teza ili stav pojačali, dobili na važnosti, (Srbija oće ovo, neće ono) sam pojam Srbija pada u – izlizanost. Te tako i sa SRPSKIM VREMENOM. Dok se čeka da se dnevna vremenska prognoza za Prištinu, zameni najavom za Zubin potok, samo ne znamo kad će se to desiti po tom, samo NAŠEM VREMENU.
Ali, ne budimo zlobni – srpsko vreme zaista postoji. Ono je (sabijeno, zgusnuto) zipovano i kreće se u smeru suprotnom od smera kazaljke na satu. Mada, politički gledano nipošto ne ide ulevo! Ne tvrdim to samo ja, pogledajte kohorte pametnjakovića koji po TV-ima (umal ne napisah WC-ima!) citiraju Čerčila i njegov zaključak da se ovde boluje od „viška istorije“. Da dodamo i po glavi sttanovnika i po srpskom kontravremenu (kao kontramiting).
Ono, dakle, ide natraške. Pa se „istorija ponavlja“, pa se „vraćamo u devedesete“, a da li smo iz njih izlazili..? Evo lične uspomene i primera iz tog doba. Bio sam dopisnik ugledne bratislavske Pravde od sukoba u Borovu selu 1991. do 5. oktobra 2000. I svakodnevno zipovao taj „višak istorije“ koja se glibila po blatnjavim i krvavim rovovima, izlivala na ulice u demonstracijama, kordonima, upisivala u neuspešne pregovore…
Povremeno bih zamolio svog urednika da za Borbu zauzvrat (gratis) napiše tekst o najvažnijim događajima tamo. Jednom mi kaže (i napiše potom) „velika gužva i frka već tri meseca u parlamentu oko Zakona o lustraciji“. A koliko ima mrtvih i ranjenih, pitam ga, znajući da razume moje crnjake? Usvojiše oni zakon i primeniše ga, a i ovde posle 2000. ali ga ne primenismo. Upao u „srpsko vreme“!
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
