Struka, prema, ka

Prosto kad pozajmiš pare od Pere, nemaš dug prema Peri, nego dug Peri, još lepše (kud lepše, kad si dužan?!) dužan si Peri. Na takvu primedbu jedna koleginica mi jednom reče da „tako treba“, to je stručan termin, tako govore stručnjaci, pa otud to „prema“. Dakle, struka!

I zaista, to se uobičajilo i širi se, pisao sam, već o tome pa i onom „ka mrežama“. E, ali to „ka“ u istovetnom smislu kao i ono „prema“ čujem onomad u neslućenom kontekstu.

U na radiju čitanoj predizbornoj poruci jedna kandidatica sa liste vladajuće stranke – ne treba sumnjati da se i od drugih mogu čuti – saopštava planove i iznosi obećanja i, između ostalog, veli da će biti para (ona kaže materijalnih sredstava, naravno) za pomoć KA trudnicama i porodiljama, itd. No ni to ne beše dovoljno, nego još i da „ćemo nastaviti da pomažemo ka trudnicama“.

Da je vreme za zaključak teksta, rekao bih da mnogo sumnjam da su ova KA i PREMA ikakav doprinos ekonomskoj struci. A bogami, iako sam samo amater u pitanjima jezika i gramatike, čini mi se da bi se sa „pomažemo ka“ (bilo kome) teško složila i ta struka. Novinarsko izražavanje koje, bar se davno tako učilo, zahteva prijemčivost, pitkost i razumljivost teksta, bez rogobatnosti – tek se ne bi složilo.

Nego, mene ovaj primerčić vodi i KA širim razmišljanjima. Opet se postavlja čitav onaj niz pitanja na koje on upozorava. Od toga kakav je obrazovni nivo onih koji podupirući se javnim govorom pretenduju na mesta u upravljanju, administraciji, vlasti, da li se i koliko baratanje kvazistručnošću, ispraznim birokratskim floskulama i govorom koji ništa ne znači zagađuje svaka komunikacija, pa do toga kako se prolaznost ovakvih „pretendenata“ KA/PREMA javnim funkcijama može odraziti na niz tih „struka“, ka, ka, ka… u koje prodire nekompetentnost svake vrste. Na šta ukazuje, je li, i njihov rečnik.

Dakle, ako se u prvom primeru stručnost i „ekonomskost“ teksta postiže time što neko ima veliki dug PREMA (KA) bankama, onda se u drugom stručnost polupismenog kandidata za poslanika/odbornika što će se baviti socijalnom politikom postiže tako što ćemo da – pomažemo KA…

Mene kopka, međutim, i to da li se iz nekih iznijansiranijih svojstava ovih na čudnim mestima „nakalemljenih“ reči može iščitati i nešto više. Recimo, makar i nesvesno saopštena – namera. U ovom slučaju, na primer, nagoveštaji odlaganja namere, obećanje neispunjavanja obećanja.

Evo, ako krenem PREMA tebi mogu i da ne stignem, ako odapnem strelu KA cilju, možda ga ona promaši. Ako mi je dug prema banci, to je samo usmerenje, možda ne i ispunjenje obaveze. Ako dajem pomoć KA, možda obećavam sudbinu gorepomenute strele.

Kao kad polemišemo OKO nekog, a ne O nekom problemu. nagoveštavamo li – okolišenje. A ne ulaženje u srž problema.