Sviranje mediju

Razglašavanje tog rekorda među (mlađim) saradnicima služilo je pre svega da im se ukaže da brzo pisanje može da usledi tek posle dužeg ili bar dubljeg razmišljanja.

Ne znam da li je ova kolumnica slične dužine kao i komentari kvalitetnija jer je ne pišem u žurbi, dugo razmišljam, pravim popis tema, odlažem, neke i preskočim. Pišem najčešće ponedeljkom, da odstoji do srede, onda je fajtam, peglam i upeglavam i imejliram. Kad promenim redosled promišljanih tema da bih, kao sada, napisao nešto aktuelno, onda je povod najkasnije od ponedeljka.

I eto, prošle nedelje bio je Svetski DAN PISMENOSTI (!?), a u ponedeljak jedan u seriji razgovora na FPN jadne vlasti i jadne opozicije o izbornim uslovima na kome je trebalo da se opširnije razgovara o medijima. Mediji + pismenost, eto omiljene teme koja je i tih dana pred Svetski (a naš) dan zaokupljala pažnju delićićka javnosti.

Zemlja smo, mislim, osnovne nepismenosti, pa medijska pismenost navodi na (pod)smeh, a nekmoli što još nije razjašnjeno šta je ispravnije – verovatno mogu oba, sve češće pravilo – ta medija, ili ti mediji. Ili kako još Jovo Bakić kaže – sredstva opštenja! Garantujem da 60 odsto građana i ne zna šta reč medij/a znači. Jer, poznajem na desetine njih što za arhivske snimke sa TV veruju da su odmah i sada. A znao sam čiču koji je gledajući onaj stari telop pred večernji TV dnevnik sa slikom kalemegdanskog Pobednika i nekoliko oblačaka na nebu govorio: “jutre će kiša, ene oblačno, idem da legam”. Na jednom od državnih radija slušam da imaju još nekoliko ZANIMLJIVIH PRIČI, da je DVADESETDVA ČASOVA, a odmah posle kultne medijskoopismnjenjačke emisije u kojoj se objašnjava da nije ispravno reći VEZANO ZA već U VEZI SA, ide voditelj/ka koja baš upotrebi ono nevaljašno. Dobar novinar će, i ovde, napisati “odbrana ŠaBca”…

I, U VEZI sa izborima i FPN-razgovorima, ponekad mi se čini da bi trebalo da se uvede neki kriterijum ko može da ima izbornu listu, na primer kviz znanja, pa ko prošo, prošo! Ili, da, o tome sam već pisao, ne mogu da se politikom bave oni što govore “mi BI da praJimo pristojnu zemlju“, umesto bismo da pravimo. Malo ko bi iz opozicije prošao po tom kriterijumu, ali ne bi ni premijerka, ona osim što ima lupetanja koja nisu OK, takođe oće da praJi.

Psovke, uvrede, govor rijaliti emisija i parlamenta – to je rasadnik korova koji pojede i medijsku i elementarnu pismenost kao ono moje kiselo drvo Srbiju. A kanali javnog opštenja se proširili na društvene mreže. Nekadašnje usmene novine po domovima kulture, sad se zovu door to door kampanja koje nema, osim iz vlasti.

U temi je i ovo – ako smo dotakli medije, hajde malo i o pristojnosti i upotrebi sredstava seksualnog opštenja. Ne znam, stoga, da li će i kad biti bolje, možda bi znak početka praJljenja pristojne, antirabloidne i antirijaliti Srbije bio kad jedan iznadcenzusni lider prestane da se na mreži adresira kao svirač onoj stvari…