Svir(c)anje klavir(u)a (Nesuvislost poređenja A. V. sa Titom)

A. V. sve zna i u sve se razume i stalno nešto crta „da narod razume“, ali uz sve samohvalisanje još samo nije otkrio da li svira ili svirca. I šta i čemu. Pa ćemo više o „doživotnom predsedniku SFRJ“, jer se ovaj drugi za to nije još preporučio, a ka’ će, ne znamo.

Moj prijatelj, Ljuba Anđelković, bivši diplomata, stručnjak za informacije između redova u diplomatskim porukama i (gansko-srpski pisac pod pseudonimom Kodjo Vangorski) u svom autobiografskom romanu „Golberg&Rozalinda“ piše da je čuo Tita kako svira Šopena „bolje od Poljaka“. Ljuba je bio dečak, a to je bilo u vili Rajterovih na Dedinju, neposredno pred odlazak u partizane.

Slušao sam jednom u respektabilnom društvu u kafani, za „spojenim astalima“, podrugivanje podacima da je „Stari svirao klavir“.

Na to pokojni dr Vladimir Glišin, naš svetski poznati genetičar, pritom „antititoista“ smiruje „diskutante“ rečima: „Ljudi, vi zaboravljate da je na početku prošlog veka mašinbravar bio ono što vi danas zovete IT-inženjerom!“ Druga vremena i bolja – „elita“!?

Državnici – veličine, novinari, posebno oni što su „pratili“ visoku politiku – bardovi. Sad je takvo novinarstvo nedostižno. (Da ipak pitam, da li se žena bard kaže bardica?) I da se ne kaže, pogledajmo deo nenovinarskog opusa npr. Dare Janeković, pa se rasplačimo nad „onEma“ (npr. GUz!?) koje sad prate „vrh“.

A da li je Tito grdio novinare! Da li im se podsmevao, ulazio u neukusne dijaloge, optuživao ih za izdaju, proglašavao ih neznalicama, za razliku od njega…

Jeste, grdio ih, evo ovako, kako mi je anegdotu svojevremeno ispričao jedan od njih, ne poltrončić, već bard…

O jednoj godišnjici Bitke na Sutjesci, predviđena je i poseta mestu Titovog ranjavanja.

Kad su gosti došli tamo on je rekao „e, dajte sad nešto da se popije, ovde sam izgubio mnogo krvi!“

Na šta je mislio zna se iz jedne druge dokumentacije – „da je viski mnogo bolji za krvotok starog čovjeka, nego mleko“. I, to se i popilo…

Međutim, u zvaničnom (i TV izveštaju) nije rečeno „nešto popije“, nego „da se malo osvježimo“.

Tito se naljutio, ali na svoj duhovit način (za koji Blažo Mandić kaže „nikad s ironijom i sarkazmom“), valjda je i ispravljen izveštaj. Ali, nije bilo javne pompe niti bečenja i grdnje novinara pred kamerama. Kao sada!

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa