Taraba na sajtu

Ona je poslata u onaj tamo četvrtak i danima je nema. Svestan opterećenja i ovih uslužnih firmi, malo im praštam, ali srećem se sa nečim neoprostivim. Brojevi kol centra su nedostupni, za jedan metalna sekretarica kaže da je nepostojeći, a drugi ćuti.

Traženje paketa preko sajta je tek – vašar: ukucaš tačan broj pošiljke, a u prozorčetu pomoću veštačke inteligencije slične prirodnoj naše premijerke, iskoči neki drugi broj za koji te obaveste da je nepostojeći.

Povremeno program se ponaša, reklo bi se korektno, prihvati tačan broj pošiljke, ali stalno obaveštava da paket nije ni krenuo, već da je na nekoj „selektivnoj traci“.

Devetog dana odem u lokalnu podružnicu, sve se bojeći da se napuštanjem kuće ne mimoiđem sa kurirom, i ukucaše broj i ćutke krenu da traže paket.

Nađu ga uz moju pomoć, ko zna kad je stigao.

Požalim se magacioneru, ukratko kao ovo dovde čitaocima, i pomenem nevolje sa sajtom, šta je pisalo u obaveštenjima, a on mi lakonski procedi – „na sajtu svašta piše“.

Ovo redizajniranje – evo vrlo aktuelne reči – one stare naše I NA TARABI PIŠE… probudilo mi je više asocijacija.

Najpre, tipa „izem ti internet kad ne radi“, i posledično moju dugogodišnju šalu sa kolegama „dabogda crko internet, kako ćemo da radimo novine bez njega kad ne umete“.

Ali, u svemu je važnija – taraba.

Oduvek me nervirala kur.evita prepotencija nacionalnog identiteta po kome je svaka srpska taraba starija od „svetskog džandara“, SAD.

I konačno, i sam često posežem za poslovicom o grafitima na tarabi, pa se dosetih da sam baš tih stresnih dana čuo da i voljeni vođa Vučić negde to reče, ne znam da li u aktuelnom svakodnevnom obreteniju ili na arhivskom snimku.

I da proverim – kad gle čuda, pa nije se on samo jednom-dvaput poslužio tom izrekom, nego na desetine puta kroz razne godine, 2016-17-21-23… onomad.

Ne samo zbog inflacije ponavljanja, ogadio mi je tu stilsku figuru.

Naime, smatram da ona treba da pre svega, po smislu ukaže na razliku između napisanog i primenjenog, normativnog i stvarnog, deklarativnog i sprovedenog, naročito ako nije sprovedeno…

Vođa, pak, koji i Ustav tretira kao „napisano na tarabi“ to upotrebljava da omalovaži neki akt, neko pismeno, da kaže da njegovom voljom od toga nema ništa, predlog/čin odlazi u vetar. U maniru da i smisleno obesmisli.

Epa, da znaš, isto važi i za tvoju kinesku tablu!

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.