U suboti, na livadU

A utorak rano sušili smo seno… I tako cele nedelje u „obradi sena“, da bi u petak prodali, u subotu popili – „pije tata, pijem ja“, a u nedelju „plače tata, plačem ja“…

Ova glupa pesma je „narodna“ samo po tome što pominju seno, plašćenje, a još „narodnija“, pa i „srpskija“, jer se završava propijanjem imovine. Kao i kad se „nadžnjeva momče i devojče“ pa posle žetve „momče popi dvaes i tri čaše, a devojče dvaes i četiri“.

Ali, onomad sam shvatio da može da bude – još budalastija. Da strofe počne rečima – „u ponedeljku, rano“, „u utorku“ itd, sve do plakanja – „u nedeljI“. Jer baš to je poruka koju šalje voditelj jedne od frakcija državnog /javnog radio-servisa. Obaveštava nas da će i „U SUBOTI vreme biti vedro“. Neko će reći, dobro, omaška – a uverio sam se da nije. I – mogao je da to bude „hit meseca“ u kvarenju govora koji ponekad ovde proglašavamo. (Mada je u jakoj konkurenciji i zakonski termin da su banke, osiguravajuća društva itd… OBJEKTI NADZORA Narodne banke.

Moglo je, ali važnije je ovako. Kad je neko, eto, novinar-voditelj pa kaže „u suboti“ može to biti razlog da ga grdimo. Ali, ako pogledamo čega je to posledica – pitanje je ozbiljnije i, socijalističko-sfrjotskim rečnikom -„dodiruje sve društvene sfere“. Da li se tako govorilo u porodici, naučilo u školi..? Šetnjom kroz si-vi (CV) ili kurikulum voditelja – tako se to sad moderno kaže – moglo bi se videti čiji je sve u karijeri bio „objekt nadzora“. Koje je sve komisije i stepenike prošao da bi postao voditelj da kaže – u ponedeljku, recimo.

I ne moramo odmah da posumnjamo da se zaposlio preko (partijsko-političke) veze. Jer sve je okolo prilično opalo i zarozano, da je svaka veza sumnjiva, kao i mnoga zaposlenja „bez veze“.

Kaže mi, sličnim povodom, neutešno, profesorica na novinarskom smeru „ne možeš da veruješ – većina njih ama baš ništa ne zna“. Verujem, evo primera iz prakse, evo njihovih diplomaca koji pišu Hrvacka i precednik. Kad snime sagovornika pa ne znaju šta znači reč, domisle kako su čuli, napišu (čik pogodite) – POSUKNUTI. U prepisci povodom teksta iščuđavajući se pišu mi, ozbiljno, ne u šali „de sam sad pogrešio/la“. Hoće i da dobiju savet, pa pitaju – jel se NE NALAZE piše odvojeno ili sastavljeno. Kad zapanjen vrisnem – odvojeno – neverica: „ipak ću da proverim na Guglu“.

Gubi se iz redakcije, ili blaže, ti ćeš meni tri godine da izveštavaš sa pijace, rekli bi im još pre davdesetak godina. Znam, nije to rešenje, niti na taj način treba žaliti za „starim dobrim vremenima“. Treba i ovo vreme poštovati i razumeti. Slaba vajda! Razum kaže – opšta degradacija. Ovo su samo sitni znaci.

Ali, degradacija se i podstiče. Nove medijske prakse propovedaju površnost umesto promišljenosti. Nema informacije, kažu, koja traži pažnju dužu od 30 sekundi. Klik je zakon, snimaj okom i uhom, brzo, klikovito. Čitanje je prošlost.

Pomno i pomnja – zaboravljene reči. (Mora da se nastavi…)