Ukus neukusa

Kad idem preko zemlje Srbije dok srce traži gde mu milije kako kaže jedan narodnjak, šetam frekvencije tražeći usputne lokalne stanice.

Uglavnom, malo ima govornih programa.

Glavni sadržaj su nizovi neobičnih, zaumnih često, novokomponovanih pesama, ali čija besmislenost i besprizornost (liči to pomalo i na najnoviije političke govorancije) dosta slikovito govori o duhovnom strovaljivanju i programskih šema, ali i o jadu konzumenata kojima su one namenjene.

Dakle, slušajući, ponajmanje se zabavljam, više je to istraživanje tuga da te strefi.

Ovih dana vozam samo po selu i tamo-ovamo do grada i igla je stalno na istoj stanici.

Nije bitno kako se zove, i druge dve-tri lokalne svakako su slične.

Ali, iznenađenje je bilo, što mereno sa prethodnim iskustvima plej lista ove stanice pokazuje ono isto što se može zapaziti i na društveno-političkoj sceni – nema izgleda tog dna ispod koga ne postoji neko još dublje.

I poraznije.

Zanimljivo je još i to što je lepeza tema tih nikad i nigde dosad nečuvenih pesama, zavijanja, urlikanja – slična temama koje ćemo naći i na popisu projekata našeg razuđenog endžio-sektora i nadobudnih državnih i institucija suistema.

Ali, sve u kontri ili iskrivljeno, iskarikirano.

Ako se društvo bori protiv alkoholizma, ove se pesme bore za njega, ako je protiv kriminala, one su za njega… itsl.

Pažnju mi je privukla, recimo, jedna antiravnopravna pesma koju ne snimih i ne čuh ponovo, ali gospođa – da malo karikiram – peva (dernjajući se kao u emisiji RTS Ja volim Srbiju) žaleći što je kao žena puna ženskih gena.

A da ima muške, muškima bi udarala ćuške.

To mi je dalo ideju da u dva navrata izjutra ponešto i snimim i najizrazitije delove, ovde predstavim.

Kako ću zaključiti, videćemo, ali zasad je jasno da je reč o svakodnevnoj indoktrinaciji ludilom i besmislom, ukusom neukusa koje u pesme, nažalost ulazi iz stvarnog života i posuvraćeno se vraća u njega.

Skakuće tako jedan ženski glas po sledećim rečima: šta bi hteo šećeru, ti bi sve na prevaru, ali nećeš moje luče, ja ti nisam baš od juče, ma, šta bi hteo (teo) šećeru, slutim lošu nameru, jedno piće možda dva…

I onda će se desiti, da li znate šta?

A jedan je čuo da si jako dobro primila vest da ovih dana nisam normalan i to opeva – otkad sa tobom ne spavam, ja više ne spavam, ma nek si prokleta, ti to nikad nećeš VIDITI, na šta sve spao sam, lud bez ljubavi, prokletaaa…

Ovaj sličan: a ja pijem i ne krijem, bolujem od ljubavi i onda mu je srce, nešto (ne čuje se!) od čemera i ako ga piće ne dotuče, oće njena nevera.

A sledeći je spreman da krši zakon ovako: ako znaš da to je taaaaaa.

Ona je neponovljiiva, za mene jedna jedina, samo to me ubija, za ljubav nema godina, to ljubomorni govore, da još je mlada za tebeee, ne slušaj brate kad ti kaže, kradi je i ženi se…

Ima i jedna koja se trudi da prevaspita – ma, nadmudri – jednog što je utuvio da je opasan i čiji drugovi žive s one strane zakona. Videćemo kako će se ovo nastaviti!