Štokad sam u tekstuljcima po „uveocima“ srpske štampe pisao o vezi opšte društvene klime i govornog jezika.

Za razliku od stručnijih od mene – jezikoslovaca – smatram da je ta veza mnogo jača – govor ne samo da odražava i sve u čemu smo, nego i povratno utiče na to gde smo i kakvi smo.

Pa kad je npr. jedna poslanica -„pobegulja“ PRIMEDBOVALA na neke stvari, (što mi se dopalo), ‘ajd da i mi PRIMERUJEMO malo. Mada će neko reći da to može da znači, ne samo davanje primera, nego i SAMERAVANJE s nečim.

Dakle, ako stalno razgovaramo, pa i žestoko polemišemo „OKO problema“ , to dokazuje i da sve više postajemo društvo okolišenja, ali i da i dalje treba izvrdavati, ne talasati. Jer, uostalom, vidimo- sledeći primeri su svi iz izjava ljudi i žena u rangu ministara – mi se više ne obraćamo NEKOME, nego KA NEKOME.

Jedan mladi NVO-ac veli da njegova „firma“ ostvaruje „partnerstvo KA mladima iz Velike Britanije“, ministarka se zalaže da „pojačamo komunikaciju i da sarađujemo PREMA građanima“. Jedan je ispoljio i sećanje PREMA nečemu, a bankaru je „redovna poslovna praksa KA privatnim licima.“

Znanje engleskog ovde postaje atribut za „eksperta“. Pa se i TALK TO, pretvorilo u „govoriti prema“. To jeste objašnjenje kako se nešto desilo, ali ne i – čemu to vodi. Šaljući poruku ka nekome ili prema nečemu, baš nas briga dal’ će ona i stići. Pa, tam-tam bubnjevi su onda efikasniji. Taj bašmebrigizam je drugo ime za neodgovornost, a ona je, budući preporučena, znači i poželjna.

I dalje PRIMERUJEMO: jedan još reče „srećan sam politikom“ , jer je sve če?će neko i „ponosan NEČIM“ itd.., potpredsednik Skupštine, a valjda i rektor nečega, kaže, novinski NATPIS umesto napis, po hipermarketima se prodaju NAPITCI, ali tako pišu i, znam to, nagrađivani novinari. Zato i tv-voditeljka kaže: „uragan hariken će doneti orkanski vetar.“

Iako sam već sam sebi dosadan zbog ove teme, odlučio sam da je napišem još 31. jula 2014. kad sam u RTS izveštaju iz Skupštine čuo da su „poskupele cene“ kao i dve nedelje ranije na državnom radiju, mada mnogi najavljuju i „jeftine cene“.

Primera je sve više, a bilo ih je i pre, pojeftinile nisu samo cene, već i ugled svih naših vaspitnih uzdanica.

Eno, tamo na „Nolitovoj“ knjižari u centru prestonice piše „sniženje knjiga“. Bolje da su rekli – ponižavanje knjige. I – tu je znakovitija priča o razlozima. Jer nije samo reč o pismenosti onih koji bi trebalo da je gaje, gajeći knjigu. Jer taj „Nolita“ je zarad prostora na Terazijama onaj „bilmezismen“ blizak vrhovima vlasti preselio u Veterinarski zavod u Zemun polju i spojio ga s njim – da zajedno propadnu.

Ni prvi, ni jedini, ni samo – protiv knjige.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari