Uprosečeni Nedeljko

Baš kao onaj zvanični statističar Kovačević što prosekom dokazuje balkanskog „ekonomskog tigra“.

Neslaganja sa time i sam sam uprosečavao uopštavajući primere, izbegavajući da mu prozivam ime. Ali, nedavni razgovor o nastupajućem decembru za „vaše pravo da se mnogo tema izbegne“ ne mogu da prenebregnem. Pa ću, uz poštovanje, g. Todoroviću, da kao laik postavim neka sentimentalno-iskustveno-poetsko-romaneskna pitanja na osnovu 63-godišnjih zapažanja na koja stičem pravo, evo danas, kad pišem ovo i punim pet godina više od toliko.

U tom TV prilogu oprezno, izbegavajući dugoročnije proricanj, on kaže da ne treba obraćati pažnju na ono što ceo svet priznaje kao klimatske promene, da se ne brinemo zbog toga, jer tu je priroda „koja sve to popravi“. (A on statistički uproseči?) U tom svetlu, voleo bih da znam (njegove) odgovore na neka moja pitanja/zapažanja.

– kako tumačiti što su brojne voćke prethodnih nedelja napupele kao da je proleće i kad će da cvetaju (foto prilog)?

– gde je u Beogradu npr. Bulbulderski potok, a gde Čuburski potok/reka u kojoj se po sopstvenom sećanju pokojni Milan Vlajčić kao dete kupao; šta danas reći na definiciju iz stare enciklopedije da je „Dedinje brdo između Mokroluške i Topčiderske reke“ – danas kad je „Topčiderka“ tako reći kanalizacija, a Mokroluške i nema?

– da li vrhunski stručnjaci za vodu, čak i iz RHMZ „nadređene“ agencije greše kad saopštavaju da je u poslednjem nekolikodecenijskom mernom periodu vodostaj Morave kod LJubičevskog mosta nepovratno opao za 30 odsto?

– seća li se neko, kao ja što se sećam, da je još do pre tridesetak godina sneg uredno, pa i prekomerno, padao uvek u danima mereno približno isto doba i da li je bilo smetova oko Beograda i zakrčenja na Bubanj potoku još koji put posle 31. decembra 79 – 1. januara 80. i posle sredine februara 1984. i zašto se na istom brdašcu gde su se sankala deca, već tri decenije nema po čemu?

– zašto su još pre 30 godina počeli da se suše bunari u selu u kome ovo pišem, a od dvadesetak izvora oko njega danas ne postoji ni jedan i zašto februara – marta kad počne da se otapa sneg, već četrdesetak godina ne teče povremeni potok kraj moje kuće, a pre toga je tekao?

– zašto su u Timoku sa smanjenjem vode, nestajale jedna po jedna riblje vrste, da bi sada velikom dužinom toka bio mrtav, a na rimskim kartama se vodi kao Fluvius Timacus (fluvius – plovna reka)?

– zašto poslednjih 4-5 godina u istom kraju uopšte nije padao sneg, a preko leta je bilo po dva tri meseca bez kapi kiše, a znamo da je pre pola veka bilo lokalnih pljuskova svaki drugi-treći dan, čas u jednom, čas u drugom seoskom ataru, ali su ipak ostavljali vreme da se žetva i vršidba obave uvek u danima mereno približno vreme?

Ima i dodatni razlog što ovo pitam baš povodom g. Nedeljka. Jednom sam ga slušao kako govori o svojim istraživanjima dugoročnih prognoza začinjenih podacima o nekom starom drveću i promenama na njemu što je ukazivalo na to da zna za uticaj klimatskih promena. Ako zna, utoliko je gore što za javnost uprosečava. Kao u političkoj sferi epigoni vlasti o njenim potezima.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.