Ustav i (za)Kon

Paradigma potpune pometenosti i smutnosti je službeni broj preminulih od korone od početka pandemije koji objavljuju zdravstvene vlasti, a svi ga opetuju kao zvaničan. On je sada za više od tri hiljade manji od onog koji je samo za 2020. saopštio ministar nam zdravlja.

Obrni-okreni vakcinacija stanovništva je jedini, zasad vidljivi izlaz iz pretećeg nacionalnog sunovrata. A ona je rekordno traljava. Mogla bi da se stimuliše tzv. kovid propusnicama i uvođenjem obavezne vakcinacije. Ali, jadac! Predsednik je protiv. Ustvari On, uverava nas On, je za, ali ne bi da krši “Ustav” i ograničava slobode. Ali, kakve veze ima On sa pooštravanjem zdravstvenih mera kad je to u nadležnosti Ministarstva. Ali, mućak! On nije nadležan ni za šta za šta se pravi nadležnim, ali mu nadležni priznaju nadležnost. Štaviše proglašavaju je za nadnadležnost.

Vučić koji je urnisao “Ustav” u svemu u čemu može da se urniše, sad ga brani na tobožnjoj neustavnosti pooštravanja mera. Da ne bi pao u očima protivnika imunizacije, da mu ne odu baš svi antivakseri iz glasačkog tela. No, nije to jedino licemerje.

Poznavaoci problematike s pravom kažu da “Ustav” nije prepreka za ovakvu meru – u vanrednim situacijama mogu se uskraćivati slobode građana po zakonu, a takaav je onaj o merama za slučaj epidemija, što je u nadležnosti zdravstvenog organa.

A šta mi imamo!? Najpre izmišljeni, a potom oktroisani / ozvaničeni “Krizni štab” postao je menadžer korona krize, bacajući u senku zakonitu državnu komisiju, koja, u situaciji vladavine svenadležnog nenadležnog, ispoljava iste mane kao i taj štab. Za koji, tek protokom vremena saznajemo da ima zdravstveni i politički deo u kome nad prvim dominira onaj drugi. Dakle, poželjni galimatijas za manipulacije i mutljavine.

I tu dolazimo do druge paradigme – jednog od naistaknutijih članova, epidemiologa dr Predraga Kona. Lično ga poznajem, članovi smo – on od relativno nedavno – jedne neformalne družine, no čiju relevantnost ugledni članovi vrednuju unošenjem tog članstva u svoje zvanične biografije. Zato su sledeći redovi nešto kao otvoreno pismo o onom što bih mu rekao za stolom, petkom, da smo bili u priliici, a nismo, zbog korone, da se za njim vidimo.

Doživeo sam ga kao – dosta je za ovde, razumnog, tolerannog i odmerenog čoveka. No kao član kriznog štaba previše je istupao nedorečeno, neodređeno, ostavljajući strpljivima da ga “razumeju između redova”. I kad je govorio o nedostatku materijala i opreme na početku pandemije, i o broju umrlih koji je veći od zvaničnog. Znam, uveren sam da on zna da oštre mere u pandemiji nisu neustavne. Ali on sam kaže – o kovid propusncama bilo je reči još u maju ali je “REČENO” da su neustavne. To neodređeno “rečeno” zapravo je Konovo – nedorečeno. Ko stoji iza tog “rečeno”. Kaži, prijatelju, nek počne bar od jednog, ne oklevaj, nije tako strašno, a u najmanju ruku – moralno je! Znam iz desetine ličnih iskustava.