Nastavljamo – planirana je mini-hidroelektrana koja ima riblju stazu iako tu, u Timoku, nema ribe, jer je koji kilometar iznad ušće najotrovnije, kažu, u Evropi – Borske reke.
I još veoma zatrovanog njenog priobalja koje će delom prekriti akumulacija po planu, a još i većim delom ako se ona nekim čudom, višom silom otrgne (ne)planiranoj kontroli.
A širiće se, verujemo, zbog još nečeg verovatno neplaniranog – nepredvidljivog, samovoljnog i radno-desktuktivo-intenzivnog kineskog faktora u Borskom rudniku, zvanom Ziđin.
Uzgred, deo gorepomenutog otrovnog priobalja od najmanje pedesetak hektara po automatizmu državnorasprodaje Bora sada je u vlasništvu Ziđina, pa će i nekoliko njegovih parcela biti pod jezerom.
Šta, dakle, u perspektivi paradoksa imamo na stolu?
Najpre, sve i da sama elektrana bude građena po najEUropskijim standardima, da je sama po sebi ekološka (ej, ima i riblju stazu!), kakvu budućnost (naše dece) obećava.
Negde pri vrhu akumulacije dužine šest kilometara (mož da bidne, ali ne mora da znači, jer urbanistički uslovi joj dozvoljavaju produženje i na devet km) nalazi se kontroverzna zaječarska deponija, ona što često dubinski, a bome i površinski gori.
Ona je tobož zvanična, ali nema baš sve papire, sad se predviđa (kažu stigle i pare) da se širi i postane regionalna, za đubre od Kladova do Sokobanje.
Znači, gasiće je akumulacija, a svakako, ocedne otrovne tečnosti dolivaće zagađenje u već zagađeni Fluvius Timacus (kako se kao plovna reka zvao u rimsko doba).
Inače, kuriozitet je i ovo – ona novosadska tajkunerija što hoće da uđe u Dunav i da bi na nasipu gradila Novi Sad na vodi, kao da je recept videla od te ni legalne ni nelegalne deponije zvane Halovo.
Naime, prostor za nju je proširen tako što je đubre nasipano na desnoj obali i u samu reku, pa je, kažu, ona odgurnuta ulevo za Halovo na vodi.
Nadalje, enormno ubrzana eksploatacija rude u Boru i kad su godine sušne, bez bujica, povećavaće dotok Borske reke u Timok.
Otrov plus! Ali i nad plusom ima plus – Kinezi planiraju, a meštani brane, da od čitave Oštreljske reke stvore, kroz tunel, veštačku pritoku Borske.
Ako se to desi, ona će biti dupla i osim izvornog otrova, spiraće i one nataložene u priobalju.
Da li odobravaoci plana za novu MHE znaju za ovaj plan izmene geografije – Oštreljska u Borsku?
Kakvo je ovde stanje i da znaju – šta koga briga!?
A onda, iz onog novog bakarnog rudnika, Čukaru Peki, jalovina se već ispira, što dosad nije, i bez ikakvog prečiščavanja ispušta u Brestovačku reku, pritoku Crnog Timoka koji je iznad Zaječara bio relativno čist – bar nije mnogo ribe ugibalo.
Klima u ovom kraju polako prelazi u suptropsku, ali ima izliva kad liči na – monsunsku.
Šta će se tada dešavati, kad grunu bujice i još ponesu đubre i otpad iz priobalja, ne smemo ni da zamišljamo.
Oni koji ne zamišljaju, već proučavaju i razmišljaju – upozoravaju: sve ovo pogubno će uticati na kvalitet podzemnih voda u ovom kraju. Koje su već ugrožene.
Interesovao sam se za komentare meštana – smeštaju se između verovanja da će akumulacija da smiri i izbistri vodu, biće i pecanja na jezeru i lakonske opaske – šta se sekiraš za trovanje, već je otrovno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.