Veš mašina na klik

Na strani mladunaca i kad su veoma obavešteni i obrazovani, uvek se može zapaziti sindrom osećanja da svet počinje od njih. I to nije problem dok se ne zloupotrebi nadmeno i bahato kao pokriće za neiskustvo…

To se naročito pojačava u ovoj ubrzanoj eri novih tehnika, tehnologija i digitalizacije. Smatra se, prilično s pravom, da stariji teško hvataju korak sa svim tim, mada izgleda i tu važi – uhodavanje je sporije, ali dostižno.

U više navrata sam povode za ovakve rasprave pokušavao da neutrališem šalama, pa mi je njih nekoliko po onoj šemi – „više puta ponavljana na kraju postane…“ – postalo ne samo dopadljivo, nego po svoj prilici i tačno. Jedna glasi „vi mislite da sam na raspustu posle sedmog razreda čuvao kravu, jer ćale nije hteo da mi kupi kompjuter“. Druga je „eto, ja sam naučio da koristim fotošop, a ti ne znaš da kosiš ili da kalemiš voćku“.

Brane se onda da ima sve na mrežama, na guglu, ali vidimo i to može da postane relativno pred pitanjem što nam se nadvija nad živote – a ako ne bude struje..?

Drugi je fenomen u dilemi brže ili sporije, kraće ili duže, odmah ili postupno… I – kanda brzo/pleto idemo u „civilizaciju jednog klika“. Zadržavanja pažnje samo do nekoliko sekundi. Tom trasom idu i nove industrije – kućni aparati, bela tehnika, automobili, razne uslužne mašine i pomagala proizvode se tehnikom komplikovanog – uprošćavanja. Da ne pominjemo što ideologija jednog klika često varljivo vodi do uverenja da magnet na vratima frižidera stvarno radi toliko besprekorno da ne mora da mu se pomogne rukom kako se ne bi ono u njemu rastopilo. Da ne pominjemo to što je sve izvesnije da uređaji traju i rade mahom do isteka garantnog roka. Sitniji kvarovi na nekom delu više se ne popravljaju, menja se ceo sklop. Tužbalice da više nema pravih starih majstora i da ovi novi i mladi ništa ne znaju – poput prodavačice na benzinskoj pumpi koja ne zna šta je ulje za dvotaktne motore – uslovno su tačne. Ima mladih sposobnih, ali sve je više mašina i aparata koji se popravljaju – ubacivanjem celog sklopa. I zato iskusan, polustari serviser automobila savetuje da ne menjamo ceo sklop jer je skup, zbog nepopravljivog delića koji kompjuteru signalizira potrošnju goriva.

Teror klika baca i drugačije svetlo na prvopomenuti sukob generacija. Pozvao sam starog veoma iskusnog majstora koga sam mnogima i preporučuivao jer je besprekorno popravljao sve vrste veš mašina, da sredi nešto sa vratima i bravicom. Namučili smo se tražeći delove, između ostalog, saznali da tek za petnaestak dana „stižu u Velenje“, valjda iz Kine, a tek za mesec dana u beogradske servise. I – jedan nedostajući deo je morao da se ugradi sa starih vrata. Video sam da se majstor muči, morao sam da mu nenametljiivo pomažem, našalio sam se da „neću da mu naplatim“. Na kraju mi je priznao – i on sada mahom ugrađuje čitave sklopove (ako su „stigli u Velenje“). Već je – zaboravio zanat!