Vinča i Trošarina

Pa i onom na beogradskoj Trošarini, o kome sam pre Vinče hteo da ovde pišem. Na prvi pogled, ne može. Na drugi – može. Jer su i jedan i drugi deo istog sindroma i, konačno, posledica vlasti kakvu imamo, i zaslužujemo decenijama, a posebno ove koja nas bezobzirno tlači, nipodaštava i „j…e u zdrav mozak“, ako mozga igde još ima.

Pričao mi deda. Davno, kad je od priučenog dunđera, kakvi su mu bili i poslovođe, brigadiri… unapređen u keramičara (nije posle postao direktor BIA!?) a bilo je to doba kad su i zidovi (još retkih) kupatila unapređeni u one što zaslužuju pločice, dobiju zadatak da ih postave u neke budžovanske zgrade. (Svet je mali, po priči i po sudbini, bivao sam posle u jednom od njih!) Prionu oni na posao, kako su priučeni, čak i dobro urade. Ali, inžinjer li, nadzorni organ li, poludi kad mu poslovođa keramičara javi da su pločćete turene. Jer, došli keramičari da prebace normu, a nisu bile vodovoddžije.

Svedočio sam kroz život mnogim takvim slučajevima. Eno u tom istom Zaječaru na onom trgiću od početka višestranačja stoji figura Nikole Pašića namesto jednog fontančeta poznatog po tome što su ploče morale da se seku da se do fontančeta dovede voda. to se, načuo sam, nedavno omaklo i Vesiću negde na Bgd-Dorćolu. Gledao sam kadgod kako se istresa beton, poput vulkanske lave, kroz loše postavljene oplate, svedočio doturanju na ploču nekoliko mešunga iz mešalice u koju su fizikalci nisu sipali cement… pričali su mi kako je tek kad se stiglo negde oko 10. sprata, otkriveno da ona zgrada Ineksa na Paliluli tone…

E, ta loša organizacija i propusti nekad su se zabašurivali, ali češće su se – plaćali. Sad se naplaćuju! Organizacija se namerno sprovodi – neorganizovano, pa se to čak i ozakonjuje, normativizuje. Može im se. Što je neorganizivanije, skuplje se naplati.

Ajmo do Trošarine! Mesecima su tamo bili nekakvi infrastrukturni radovi u Crnotravskoj, sa izmenama i naravno gužvama u saobraćaju. Sve je na kraju zaokruženo jednim (sve popularnijim) kružnim tokom. Međutim, usko grlo u produžetku, ka Ulici vojvode Stepe što je postalo još uže posle izgradnje zdanja Svetog Lidla nije bilo rešeno. Ali, baš kad je nikao onaj kružni tok, ovamo dođoše bageri da šire usko grlo. Sa više traka koje, logično traže veći obim kružnog toka, pa je on porušen, da se napravi veći. Ako se ne odustane od kruga.

Nisam istraživao detalje, to sam činio kad su se poodavno završavale instalacije kod hrama Sv. Save. Pitao sam odgovorne zašto se za svaku instalaciju – struja, telefoni i na kraju toplovod uvek kopa kanal – pa i kroz ranije betonirane kanale. Odgovoreno mi je da po zakonu svaki mora da bude betoniran. A nema zakona da se sve sinhronizuje i uradi odjednom.

Tek ova vlast može da ozakoni šta god hoće. Zato na slučaj Vinča ne vredi trošiti reči. Ipak, možda će biti rešen kad ministarka ekologije nauči da čita.