Vučić, dežavi

Ako neki ovu rubriku doživljavaju i kao zafrkantsku, priznajem, ona kadgod to i jeste, mada, verujem i tada ima ozbiljnije po(r)uke. Ovo gore, što reče, onako usput, umišljeni samozvanac svedržitelj i pritom sveznalica i što je usijavalo mreže i pelo se u hedlajnove medija moglo bi da bude povod za takav pristup.

Pa šta? Zar još Kremanska proročanstva nisu predvidela vreme kad će Srba ostati „za pod šljivu“. „Pa šta“ onda, ako se i poradi na tome. Taman biznis da se proročanstvo izbagatelizuje. A pogodilo je, sećate se, i za Koštunicu!

Ali, ipak! Kogod je bio u vojsci i obratio pažnju na jutarnje raporte, čuo je onaj o brojnom stanju. Saopštava se broj postrojenih, ali od kad sam čuo čudio sam se i zgranjavao nad rubrikom – RASHOD. To je zbir odsutnih – odsustva, službena i privatna, ali i u broj ulaze i bolesni, povređeni, oni u stacionaru, bolnici (u „moje vreme“ po nekoliko nedelja U RASHODU ih je bilo nekoliko sa težom upalom pluća zarađenom tokom težih fizičkih radova pod kišom.)

U ratnim memoarima iz svih (naših) ratova takođe se može videti da se u RASHOD zbrajaju i ranjeni i poginuli. U greneralštapskim strategijama pred bitke nalazimo procene o planiranom broju poginulih i ranjenih. Sve u procentima! Dovoljan za pobedu ili nezadovoljavajući procenat zbog kog se ponekad i odustaje od napada. Tek kad se on spusti do najmanjih jedinica procenat se prevede na ljudska bića, sinove, očeve, braću. Često ni tada.

Ali, nisu samo generalštablije ljubitelji „rashodom do pobede“, nekad su to i civilne vlasti kojima su oni, kao, podređeni. A videsmo, i radikalna opozicija… Zar nije svojevremeno predsednica Srpske, u miljeu takvih pobednika i pobedonosnih istorika i naučnika, istaknutih umetničkih i kulturnih radnika izjavljiivala da – još sam koji put ovde to pominjao – nije problem izgubiti 200 do 300 hiljada mladih vojnika za tako svetao cilj – još jednu prekodrinsku srpsku državu. Jer ta brojka je RASHOD.

Pa i ovaj ljubitelj procenata i rekorda, stvaralac liderstva u regionstvu sa početnog kurziva već se ispoljavao morbidnim statistikama RASHODA. Još mnogo pre nego što nam je korona naša nasušna stvorila – gotovo ambijent  – da takve statistike postanu, s jedne strane, uobičajene, normalne, a s druge (njihove i zvanične) čak sredstvo za manipulacije. S jedne strane, rekordima, a s druge prikrivanjem stvarnih podataka.

Zar nije to onaj isti koji je pretio RASHODOM od 100 Muslimana, za RASHOD OD jednog Srbina? Kad mu se od onda do danas (uzaman) zameralo da takva misao okačena „u prvom činu“ drame, u raspletu počinje da puca „i po svojima“, mnogi su mislili da je to preterivanje.

Dakle sad vidimo da ima PLANIRANO uništavannje ljudskih života, a da je problem samo ako se odstupi od plana. U konkretnom slučaju, on nema ništa protiv da hiljadugodišnja otrovna deponija bude na prvobitnom, „suvljem mestu“ gde je PLANIRAN RASHOD. Ne sme da bude na PUNOVODNIJOJ LOKACIJI, da se RASHOD ne otrgne kontroli. Planu. To je taj déjà vu obrazac mišljenja, koji nam je, eheeeej na čelu zemlje.