Zabranjen poziv

A sad već u dobroj meri jeste. Više puta sam ovde kukao nad činjenicom što svaka institucija, banka, osiguranje, politička partija… onlajn prodavci, kol centri koji rade za čoveku nezamislive subjekte/firme – može da vas nađe, ometa, poruči nešto, a da vi ne možete da uzvratite. Izem ti komunikaciju bez (dvosmerne) komunikacije!

Ali ovih dana nužda me naterala – da mi usred rekonstrukcije stana otkaže veš mašina, a i (stari) auto se opasno pokvari.

Zovem automehaničara, a iz telefona metalni glas kaže „Mobilnom pretplatniku je ‘zabranjeno’ da se javi“.

Nikad dosad nisam čuo takvu poruku – obično je nedostupan, isključio telefon, ali ovom ZABRANJENO DA SE JAVI. To implicira da ga je mreža nešto kaznila, zabranila mu, a ne da se on sam isključio, jer je, kako se pokkazalo, na odmoru.

Pa umeju li da usnime i neku mekšu poruku, ova ispade kao da je možda čovek u zatvoru, a kao preduzetniku nije mu baš ni dobra reklama kad ga mreža stavi – među zabranjene. I to u zemlji i u vreme kad teško optuženi, a već na robiji kriminalac, može u specijalnom zatvoru da ima mobilne – da, kako se tvrdi, nastavi posao, droga, ubistva…

Slomilo mi sve to i plan za ovu nedelju, ne stižem ni da pišem, srećom nađoh u arhivi jedan tranzicijski sonet koji se uklapa u muke ove moje sedmice.

Na siroma’a čoveka i miš patku drvi

… a šta li tek smeraju pacovi pred ovo malo naše sirotinje?
Oni su tek nadmeni, kočoperni, okoprčni i kurčeviti
pogotovo od nedavno kad su se ovde raskrupnjali kao svinje
pa ne vredi ni nadobudni miš, a nekmoli čovek biti.

Namnožilo se vremenom onih što su manji od makova zrna.
Ne rađaju se oni takvi, nego ih okolina teše i mrvi.
I, gde ljudi nema, tu miševi kolo vode. To nam je sudbina crna.
Mi smo otačastvo golih ko pištolj, republika – bedni crvi.

Kuga i mišja groznica jesu veličanstvene epopeje ovog stvora.
Ali, budućnost uz bojazan da će nam miševi jebati sve živo
liči na neslanu šalu, no istina je kanda mnogostruko gora.

Ako od svega što smo bili i jesmo ostaje samo razdrobljeno tkivo
teško da ćemo skupiti crkavicu za potrebno sledovanje mišomora.
Samo da nas do kosti ne oglođu glodari. A nek nas i jebu, ako se mora!
(2. 7. 2011)