Zakonovog zakona čorba

A onda nezlobiv i duševan kakav sam (po čitavom telu!) i kao neko ko se (uzaman) zalaže za pristojnost i umerenost malo bolje razmislim, i zaključim: takvo su nam vreme stvorili, a mi im pripomogli, da svako odmeren, pristojan, sklon da bude objektivan zaizgleda kao da se svrstao.

Da nije nepristrasan.

I to mu svako može prišiti, u zavisnosti od sopstvene pristrasnosti.

Ko zna da li sam u ovom u pravu.

Ali, na drugi pogled, zagolicala me Klačareva ocena da su inovacije sad unete u izborno zakonodavstvo u dobroj meri – napredak.

Ali, veli, videćemo – to je ono što smo u nekim bivšim redakcijama zvali „plekče na guzu“ – sve zavisi od primene.

Pa, u toj šumi leži žbunje u kome – ne leži, već ujeda, grebe i reži – najrazličitija zverad, potom i vampiri, đavoli, akrepi, vukodlaci, (s)anđame, karakondžule i kondžorepe… I dosad u postojećem zakonodavstvu bilo je čak i dobrih pravila koja nisu zarezivana.

A bezočnost tj. vadoočljivost (još jedan lokalizam!) vlasti pokrivala se novim fenomenom – jebalo im se, svemoćni, kakvi su da ih primenjuju. I pritom, to otvoreno priznaju – „pobedite, pa radite šta oćete!“ I pod drugo pritom, hvale se da su nam dali, poklonili ono što su nam pre toga drsko i bezobrazno uzeli. Dali i više nego što su EUroparlamentarci i opozicija tražili. I formirali institucijinih institucija komisije da po tom receptu skuvaju zakonovog zakona – čorbu.

A ovde je sve toliko poludelo da nema zakona, niti se u bilo kojim može ograničiti svako ludilo, gaf ili bezobrazluk koju šizofreni umovi, maheri podvala mogu da smisle.

Zamislite kako bi glasile tačke zakona kojima se zabranjuje organizovanje oftalmoloških pregleda pred izbore i podela kineskih naočara sigurnim glasačima, bez ustanovljene dioptrije -registrovanje vladinih nevladinih organizacija, ili bez ikakve registracije organizovanje podele u romskom naselju enormnog broja konzervi od pet kg graška, da ima i za jelo i prodaju i zafrkavanje onih koji su dobili samo upaljače, nagovaranje lokalnih aktivista po mesnim zajednicama da lažu komšije šta će sve biti izgrađeno, samo što nije, a kad ne bude – nismo mi, ko mu kriv što je lagao – preračunavanje broja glasova u (kilo)metre asvalta po sokacima naše zemlje ponosne.

Nadalje, kako će se monitorinzi boriti protiv funkcionerske kampanje i odvojiti državničke monologe (na stranu što uz državništvo ne idu blebetanje, lupetanje, ogovaranje, sokačarenje) od partijskih stavova provociranih unapred smišljenim pitanjima unapred umišljenih novinara. (Da li to stvarno negde u nekoj zemlji ima ili je zafrkancija – kad pričaš kao državnik staviš šešir, a kao partijac moš i gologlav. / Praznoglav!)

Konačno, kako zabraniti, odnosno kako regulisati da instruktori koji naređuju šta se zaokružuje tačno objasne instruiranima koji broj se zaokružuje na kom listiću i koja je boja listića. Da se ne desi da „u Vranje glasaju za nekakvii Mađari“ kao pre neku godinu. Za naše izborne zakone nisu potrebni pravnici, nego zajebanti da smisle šta je sve nemoguće, a desiće se!