Zbogom krkuše

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Predivna riba, inace se lako peca, na larve ispod kamena.
   Ko ume da spremi i ima strpljenja, jedinstvenog ukusa.

2. Ja prognoziram, i nek ostane zapisano ovde, jednom će se narod vratiti selu i varošicama u provinciji, ako ne sutra onda za nekoliko decenija. Naprosto, mozak će pojmiti da je to mnogo lepši i zdraviji život od guranja u zagadjeni i prenatrpani Beograd. To je neminovnost. Ako ne naši onda neki dodjoši. I iskopaće ponovo potoke i rečice a biće i riba u selu.

3. Uvek ih je billo u “ Rasnicku Reku “ , pritoci Nisave kod Pirota ,da bi posle ispravljanja reke i susnih godina povremeno nestajala i reka pa i Krkuse iz reke .

4. Pričao mi deda da je pre rata (drugi svetski rat) u maloj varoši u kojoj je živeo, kmet imao običaj da u pratnji pisara i dva pandura ide u inspekciju domaćinstava – ovaj da okreči kuću i poravi krov, ovaj da zakuca tarabu tamo gde fali, ovaj da očupa travu pred kućom. Lele mu ga majke onome koji nije uradio šta je zapisano. Poljima su špartali poljaci sa puškom te su krađe letine bile retke. Ko ukrade kokošku, stavi mu se tabla oko vrata na kojoj piše šta je uradio pa dotičnog prošetaju po varošici uz pratnju dobošara.
   Pre neku godinu krenem vozom ka Nišu. Mart mesec, u Beogradu nije bilo snega. Kod Mladenovca (ili Male Krsne, ne sećam se), voz tutnji oko 20 km/h, ja zevam kroz prozor i vidim neki potok. Na obalama potoka i na krošnjama drveća koje raste uz reku se zadržao sneg. Obradujem se. Pogledam malo bolje, kad ono nije sneg nego najlon kese.
   Ne znam da li je ta preratna Srbija bila na puta da postane Švajcarska, ali ova današnja je na putu da postane jedna velika deponija. Đubre je svugde oko nas. Na livadama, u rekama, u dušama.
   Rešenje: prosvećeni vladalac.

5. Ima jedna knjižica (‘Drugi san’ od Roberta Herisa) u kojoj autor piše o (baš ovakvom) vraćanju ljudi na selo. Kad sumanuti ljudi današnjice sve s.ebu dođe vreme ‘povratka’ u srednjovekovni način života. Jedino se neće promeniti što će mo vazdan srati i pišati u potoke iz kojih želimo da jedemo i pijemo. Dobrojutro.

6. Kad je Nišava u svom gornjem toku (inače je to Ginska, koja sa Jermom čini Nišavu, al ajd sad promenilo se sve pa i geografski pojmovi) mutna i nadošla čak i neko kao ja, vikend pecaroš, je mogao na teško olovo i gliste da napeca punu kesu. A u Zaplanju, davnih godina, mali potpok sa jazevima bio je pun ove vrste ribe. I sve to krajem 80-ih.

7. Oduvek je bilo tih misliOca kojima ne valja civilizacija, ama se nešto nisu pokazali kao proroci. Više deluju kao klovnovi. Ne znam kako se više ne umore. Što se mene tiče, svaki takav genija kad smisli umnu misao o plemenitom divljaku, bolje da se odmakne malo, popije lek, pa uratkom obriše pozadinu, umesto što ga javno objavljuje. To i psihijatri savetuju kao terapiju, da neko napiše „u cara Trojana kozje uši“ pismo, ali da ga ne pošalje, to je dobro, to je zdravo.

   Isto to važi i za neke komentatore ovde. Potpuno odsustvo realnosti i nekakva idealizacija njihove halucinacije o seoskom životu. Prijatelji, možda je za vas divljak plemenit, ali jedino što on hoće je da vas skragi za glavu, a to selo o keme pričate nikad nije postojalo. Pa se ne zna da li su gori kuluk bila ratarska ili stočarska sela, i ne zna se gde se više rmbalo, ustajalo se pre zore, i ceo dan grbačilo ni za šta, maltene bez značajnih tragova svesti. Koko gorila je imala veći rečnik i više svesti od nesrećnika koji su živeli u tim selima. Evo ovaj sa kmetom je dokaz. Čime se on oduševljava, strašno.

   A to što vi takozvanj srbi niste kompatibilni sa gradovima nego su vam gradovi neprijateljsko okruženje, pa ste ih urnisali, i ne umete da ih organizujete da budu funkcionalni, to je vaš problem.

   U stvari je to sto vi niste kompatibilni sa gradovima i urbanim načinom razlog što ste u Jugoslaviji bili nevidljivi. Niko vas nije ugnjetavao, to je laž, osim ako pod ugnjetavanjem ne podrazumevate što ste bolje nego sad terani da se ponašate normalno, a ne kao vi, pa vam to nije odgovaralo, i onda niste ni izlazili u okruženje kome ste znali da ne pripadate.

   A što se ne civilizujete? Hiljadama godina se ljudi naseljavaju u većim naseljima, a u tom delu sveta ih samo vi tzv srbi nikad niste organizovali, nego ste preferirali da živite u manjim naseljima, na način neolita. Da li je to vama normalno?

   I o kakvim to selima taj u onom tekstu priča, da li o onima gde ako neko npr kosi travnjak na neki verski praznik za koji i ne zna da postoji, preostali seljani ga gledaju krvnički, ili postoje i neka druga sela?

   Kako bilo, jasno je da postoje oni koji preferiraju grad, i oni koji preferiraju selo, i od kad su ovi drugi oko 1989 izašli iz… ne znam gde su bili ranije, ali u gradu nisu, ja sam za tu ideju da se oni lepo razdvoje, pa onda ako se tako gleda, tekstovi u kojima se nerealno veliča selo mogu da budu i korisni, ako podstaknu neke od onih kojima nije mesto u gradu da se presele na selo.

   Doduše, zna se da kojoj ovci svoje runo smeta, onde nije ni ovce ni runa, ali bolje da takvi to rade na drugom mestu. Valja se.

   1. Ima dosta toga u vašoj napomeni sa čime se lako saglašavam ali naslov pun dražesnog iščekivanja NATO?!

8. Srbija, moja deponija, svuda oko nas.