Zvučni drum

Ne samo u razgovorima sa tamošnjim kolegama, već i vizuelno – a videćemo i zvučno – mogao sam da pratim uspeh tranzicije (i neburazerske privatizacije!) u ovim zemljama. Dok se naša glibila u ratu. Pa i u Mađarskoj gde smo jednom usput kupovali so i toalet papir.

Na primer, svakim odlaskom viđao sam sve više renoviranih kuća, sve više satelitskih antena, dobre markete, restorane, sve bolje puteve… Toliko dobre da se jednom desilo sledeće: imao sam dva saputnika (ovdašnje kolege) i kad smo u povratku prešli granicu yugo (razmažen na ravnim putrevima) odjednom je počeo da tandrče. Svi smo opsovali, zar je moguće da je ispustila guma!? Ne, auto je samo reagovao na bangavost našeg (auto)puta. Tandrkanje je, međutim, uvek bilo tako uverljivo i sugestivno, da sam i u narednim prilikama (za svaki slučaj!) izlazio da ipak proverim gume.

A 2006. ili 07 – podsećanje na sećanje datira od tada – bilo je još zanimljivije. Putovao sam sa, inače brižnom saputnicom (grdiće me ako kažem ime i titulu) i to novim, stranskim, autom. U šali, ali i da bih je informisao, rekao sam da se ne desi slučajno kad se vraćamo, da već na Horgošu počne da me opominje da proverim gumu. Ali, bilo je tako! Ne samo da je ona bila uporna, nego je i mene svrbelo – da nije ipak izbušena!!!

Tom prilikom se desilo još nešto – prvi put sam video, a posle dosta zabune i nedoumica i čuo ono što sam video. Naime, prilikom prelaska preko bele isprekidane trake čuo se neki neobičan zvuk, a kad sam skretao preko one deblje ka zaustavnoj, pa to je baš zazvonilo, zatandrkalo, ne mogu jasno da opišem zvuk. E, sad je izgleda ispustila. Kad sam se uverio da je sve u redu, počeo sam da kapiram da je to neka akustična upozoravajuće-informativna traka.

Ona se zove zvučna traka. Ali i bez znanja oficijelnog imena imao sam saznanje šta je, tako da sam mogao da pre sedam-osam godina objasnim začuđenom Zoranu Panoviću kad smo njen zvuk čuli na našem auto-putu Bgd – Paraćin. Inače, naš auto-put je uglavnom bangaviji, a često i pendžetiran (ko ne zna šta je nek izgugla) a to krpljenje se otmeno zove – rehabilitacija kolovoza. Ali, dobio je zvučne trake.

Novo, a zapravo staro poređenje sa centralnoevropskom tranzicijom, tenderskim poslovima itd, međutim, usledilo je u poslednjih pola godine. U nekoliko vožnji do Beograda sretao sam radove na putu tokom kojih su se baš obnavljale te bele trake. Kad li čuda – više ne sviraju. Prošlonedeljna vožnja istom trasom kazuje da trake zvuče samo nekoliko desetina, najviše stotinak kilometara pred prestonicom. One nove su bele i – neme.

Vratilo me je to čestim zaključcima – ovde se mnoge novine urade samo da se pokaže kako treba i može, a posle se – napusti. Ali, gotovo da sam siguran da ima još nešto – nije isključeno, dapače, da su ove neme – plaćene kao zvučne. Što je gotovo uobičajeno za naše tendere!

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.