Aditivi

 Doduše, slova su sitna, ali bih hteo da posebno kupim samo aditive. A ako nema njih, onda potražim emulgatore. One se dodatno zabezeknu jer nisu nikad čule ni za njih. Kao da su ta dva elementa u ilegali. Retko ko zna šta su aditivi i emulgatori. Prodavačice ne znaju šta prodaju, kupci ne znaju šta kupuju. Osnovno pravilo svake trgovine je uvaliti robu kupcu i biti zadovoljan.

Aditivi su preteča virtuelne realnosti.

Pitam se da li bi se Dante Aligijeri snašao kada bi ušao u neki šoping-mol, ili bi zastao poražen kao osam vekova pre naspram inkvizicije i prevarantstva. Nekada se status bogatih odražavao bajonetima, lomačama, proterivanjima, a sada se prećutkuje da je i danas tako. Samo su sredstva drugačija, suptilnija i sofisticiranija. Najočitije da je stanje teško, jeste kad intelektualci ćute, a sada je tako. Ekonomija sada jede čoveka.

Skoro me je inspirisao jedan grafit: Aditivi, vi ste krivi što smo živi! Aditivi produžuju svežinu hrani, ali skraćuju ljudima život. Priča mi prijateljica iz Nemačke: tamo leševi ne mogu da se raspadnu po šest meseci jer su puni aditiva koje je čovek uzimao tokom života. Tkiva jednostavno ne mogu da se pretvore u trulež, a zatim odlete u duh. Čovek je postao „žrtav“ – mrtva žrtva sopstvenog jedenja. On jede, pohlepan, i posle obeda. Aditivi nisu samo vrsta smrtnih dodataka hrani već i evropski strah od smrti. Njima se ublažuju rituali nestajanja, kao što je to bilo u narodima primitivnog senzibiliteta. Svugde je to slično: reinkarnacija, metapsihozis, zagrobni život… aditivi…

Aditivi su korupcija protiv snova. Oni su smrt u hrani. Jedna vrsta nezadovoljstva između nepca i jezika. Pomoću njih čovek pokušava da zavara nestajanje. Nerazumni homo sapiens je izgubio deo mozga određenog za budućnost.

ISHRANA – SAHRANA!

Kuda idemo ne znajući često šta jedemo, kakvi su nam zalogaji i koliko se na njima profitira? Dobrobit nije isto što i dobit na produženoj traci ka besmrtnosti. Hrana gubi ukus i pretvara naša čula u tupost. Sada svi znaju da se leče, a malo ko zna da živi zdravo i u skladu sa sobom. Ljudi su postali detalji koji plutaju po tehnološkim cunamijima. Eto, tehnologija je stigla čak i u naše ukuse. Niko nas ne pita da li to nama prija? Da li imamo pravo da ispljunemo namet progresivnosti koji menja prirodu, čoveka i prirodni ukus. Aditivi su tu da bi uništavali živo i podržali veštačko.