Akomunikacija

 Čoveka je danas najlakše uvrediti ignorisanjem. Mada je to doskoro bio uglavnom ženski princip, i muškarci su počeli da ga upražnjavaju. Muškarac i žena se na taj način pretvaraju u bespolna bića, a odnos u bespojnost. Akomunikacija postaje delatnost obostranog gubitništva. Veliki sam pristalica slobode, čak mogao bih reći sve je dozvoljeno, sem da se muškarac i žena još više udalje jedni od drugih. Ljudi jedni drugima pljačkaju psihe tako što ih uvlačimo u svoju nezainteresovanost. Pobeđujemo ih minorizacijom, jednom vrstom noceba.

Sonja Savić, jedna od najdivnijih glumica i ljudi, imala je običaj pri rastanku da kaže: Nemojte da vam nikad ne trebam. Patila je iz usamljenosti i nepotpunosti drugog pola. Gladna je bila ljubavi, kao i svaki drugi kad oseti da je drugom suvišan. Metod akomunikacije je meč koji reže ljudske potrebe za zagrljajem i zajedništvom. Ona je predlog Pirove pobede koja se širi kao plamen društvene aktivnosti. Mobilnost je sada jača u izolovanju prijateljstva i želje za susretom sa drugim nego što je napor da se nekom priuštimo. Verovatno sam ovo već nekoliko puta napisao, ali nije naodmet citirati Roberta Muzila: „pripadanje je medikament protiv svih patnji“.

Beži od onog koji beži od tebe. Kada se ljudi udaljuju jedni od drugih, sasušuje se duša. Šta će se uskoro desiti sa već usamljenim čovekom kad se samoća umnoži? Možda će čovek ponovo poželeti da komunicira – to znači da deli, umnožava i daje svoju dušu drugoj duši. Ljudi danas brbljaju, ali ne razmenjuju duhovna i duševna stanja, zato se osećaju kao ogoljene grane stabla usred proleća.

Akomunikacija vređa.

Ponekad se pitam otkud kod mladih tako savršena znanja o odsustvu komunikacije? Možda uče iz priručnika? Ili od psihoterapeuta kao novi vid samoizolovane zaštite? Najposle, ponekad se pitam, možda je kosmos učinio da se prepozna masovno znanje akomunikacijske pobede. Stvoriti vakuum i u njega usisati prijatelja da propada i zavisi od tebe. Mladi to nazivaju vampirizam. Isisavanje tuđeg identiteta.

Čovek akomunikacije se uplašio ljubavi. On je siguran na terenu bezljubavne participacije. On briljira gde je svima loše. Čovek akomunikacije isprva uživa, ali najposle i sam biva poražen u okruženju predmeta koji ga ne vole. Kukavičluk je ne voleti. Ratnici odricanja bliskosti su militantni bez oružja. Njih ne možeš da vidiš, ne možeš da spoznaš, ne možeš čak ništa ni da im zameriš… sve dok ne prepoznaš snagu akomunikacijske uvrede. Kad te neko ne želi, bol dominira. Čovek je došao na ovaj svet pod velikim zagonetkama, ali jedno je sigurno – da nekom pripada. Bez toga, čovek neprestano trpi batine od superiornijih napuštača, ljudi koji – svesno ili nesvesno – šire bolest zvanu. AKOMUNIKACIJA!