Alternativa

Gvozdena Ledi najavila je period besprekornog „slobodnog tržišta“ koje nema alternativu. O, kako se rado prisećam doba u kojem smo kazivali: Ti si moj alter ego, to je značilo da smo sa nekim bliski, koincidentni, da je još bilo nerazdvojive psihologije. Ovako, naznačen je ekonomski staljinizam. I uvek je sve isto! Samo se menjaju boje, uglovi sagledavanja kasta i preporod u kojem stradaju siromašni. Dobar predlog kako da se istorija nikad ne promeni. Ovo je iscrpljujuća era bogatih prema sirotanima. Svaka čas(t). Čak su se i sirotice pobunile (stvarajući feminizam) i dale svoj doprinos da kapital zameni ideologiju i da joj da još puniji i veći smisao. Ali, i sad sam za to da svet ne postane jednoličan, već jeboličan. Bombarduju nas samo šljaštećim merkantilizmom, čak je i jezik postao njegova sudbina. Merkantilističke reči, rečenice, govor – sve je u službi ko koga kupi ili proda.

E, sad su utvrdili da je siva boja boja ljubavi i seksa. Možda! Ali koja nije, ako se predajemo erotici i intimnom spajanju sa drugom osobom. Seksualna oslobođenost nastaje kad se oslobodimo političke zavisnosti. A to je suprotno od nacionalizma i kapitalizma. Često čujem od običnog naroda – kad bi ljudi više jebali, manje bi bilo ratova! Tajne službe ženskog oslobođenja morale bi, isto tako, da porade na tome. Zajedno!

Ako postoji teorija zavere, na sličan način postoji teorija da ni diktatori ni diktature ne postoje. Jedino pesnici ne varaju epohu. U stvari, budimo malo detinjasti, ne postoje ni diktatori ni zavere. Sve je to jedna te ista bulumenta. Jer, pitam se, kakva je razlika između frigidnosti i impotencije. Šta je nas obične ljude briga za plutokratiju, za moćnike iz opterećujućeg bogatstva.

Ne treba voleti sebe, definitivno. Već voleti ljubav. Ona je uvek u nama ali zapuštena. Probuđeni čovek nadilazi kapitalističku demagogiju i gleda da drugog ne povredi. Novo društvo ne postoji, ono je uvek staro. Konzervativnim metodama održava se beleg nasleđa.

Tamo gde nema istine, ni laž ne postoji!

Treba zahtevati kraj kraja. Dosta je lažno održavane misije prethodnog delovanja. I trajanja. Čovečanstvu treba osveženje. Jedan čovek je dovoljan da niko ne bude unižen.

LJubav i dobrota su najveća dezinfekcija.

Pitam se šta nobelovce, iz bilo koje oblasti, više impresionira: količina nagradnog fonda, slava ili razornost koji nam je dinamit priuštio? I zaveo da rušenjem, uspevamo!

Moja naivna misao može ići samo u jednom pravcu, neka tu destrukciju, onaj koji ruši, primeni na sebe.

Sloboda je autorsko delo.

Kapitalizam je dijalog pretvorio u brbljanje, a odande ga odveo do usamljenosti. Treba poštovati samoću, ali ne treba biti sam. Kad ti sve oduzmu, ropstvo postaje prijatno.