Ljudi odani istini su poraženi. Zauzeti položaj lidera znači voditi računa o svima, a najmanje o sebi. U nadi sam da naši političari, sada na tronu, neće izdati epohu. Pošto živim u šumi, ponekad gledam ili slušam vesti.
One su vizuelne ili retoričke. U obe forme niko više nema poverenja. Najveći je politički angažman, danas, ne baviti se politikom, Očekujem(o) jutro poezije i humanizma za sve. Jer, najbogatijni su najsiromašniji ako ne primete siromahe. Život je u pitanju! Nevinost jedino može potkrepiti istinske promene, sve ustajale forme i recepti prevaziđeni su inertnošću puta koji nas vodi ka pustinji. Čovek i može da propadne, ali ideje to još ne žele. Čovek ponovo, tu pre svega mislim na intelektualce, mora da počne da misli.
Ekonomija-ekonomija-ekonomija – može biti veoma loš stih. Ako ne naučimo da delimo, oni koji otimaju naći će se na ivici ponora samouništenja. Ugušiće se u sopstvenoj halapljivosti u suvišnosti. Čin samoubistva odigraće se gušenjem, prepunim grlom artikala koji vladaju nama. Samo onda ako podignemo siromašnima pet posto standarda i oduzmemo pet posto od bogatih, nastaviće se reforma, a pakao neće biti tako težak. Malo, govorio je Dušan Radović, za mnoge znači mnogo. Za one koji imaju, malo odricanje znači mnogo za one koji nemaju i koji treba da izdrže narednu godinu sasušenu prethodnim krađama. Mi ovde propadamo preko četvrt veka, intenzivno – i to je naš kapitalni nacionalizam, naša patriotske odanost… Skoro sam putovao autostopom. Šofer mi kaže: posla ima kao za konje, ali nema para! Treba i oni koji rade nešto da dobiju. Pesnik ne sme da smetne s uma sunovratnu ekonomiju jednih koji imaju i drugih koji nemaju. Pevam da glad nahrani naše istrajavanje. I još se toga ne stidim. Eto, pao je i globalitarizam, stradala je slobodna ekonomija… Sledi nam kiša koja će nas sve okupit, ili sunce koje će nas ogrejati. Imati malo znači verovati! Bogati jedino mogu opstati ako skrenu obzornost i na siromašne. To je poetska ekonomija, to je briga za sebe… Jer propada se bez onih čiji su džepovi prazni. Ne bih voleo da budem svedok ekonomskim reformama u kojima je plan uspeo, a narod crko. Možda je naša najveća umetnica u Njujorku primer te ekonomije i moći, ali i nezadovoljstva nedostatkom lične satisfakcije. Uspeš, ali si poražen. Onaj ko ima mnogo a želi više, oduzima od onih koji ni dotle nisu imali. Ekonomija je najprostija stvar na svetu: dobra raspodela! Tamo gde se to poremeti, svi su na gubitku. Pomoć siromašnima bio bi mali korak za Evropu, ali veliki za Srbiju.
Ne mora sve biti naopako.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.