ATOMSKE EMOCIJE

Tajna duge ljubavi sastoji se u tome da jedan od partnera dugo folira da voli drugu osobu. Druga osoba, pak, to ne primećuje i uzvraća ljubav prvoj osobi. Bilo bi lepo da je tako i sa kulturom. Da oni koji imaju para i moći foliraju da vole umetnost i da žele da ulažu u stvaranju lepote. Ali, nažalost, velike kulture su ksenofobične. Globalizacija je odvojila kulturu od čovečnosti. Trgovina je sprečila komunikaciju dara i ispoljenog. Uglavnom se prizivaju kupovni predmeti, beživotni za onog koji prodaje i za onog koji kupuje. Čovek je lak plen za đavolska iskušenja, a misli da je na dobiti. Globalizacija je u krizi jer je preskočila pažnju prema „malom“. Ali veliko se može videti tek kada je „malo“ afirmisano i relevantizovano. Ovako, prisustvujemo čistkama minijatura. Kvarež nuklearnih potencijala ugradio se u sentencu – Sve možemo da uništimo! Spas se može povratiti ako razvijemo osećanje za nepotkupljivo.

Civilizacija bez kulture najskuplja je civilizacija. U čoveku narasta pokvarenost da smanjuje intenzitet opraštanja, a pojačava osećaje za interes. Ljudi sada i u običnom govoru, kad primete da traje ljubav, kažu. „Tu ima nekog interesa: Opet, kad kažeš: danas mi je sve potaman, bol te odmah opovrgne. Čovek atomskih emocija ne dozvoljava da rugobu pretvorimo u lepotu. Uvećano, ali bez ukusa, povrće i voće, slično je emocijama u čoveku. Veliko je, ali bez suštine. Zbog toga se rađa besmisao. Umesto da rađamo novu istoriju, mi emocije pretvaramo u napetost prema drugom. Drugi, to su – devastacija!

Nisu iste emocije čoveka u ovom veku kao u prethodnom. Ili ih, sada, možda uopšte i nema. Nema više ni krivih Drina, pa čovek nema šta ni da ispravlja. Sve je postalo ravno i ispresovano kao na kardiogramu kad srce prestane da radi. Lakše je biti mašina nego čovek. Naše doba je doba uskličnika. Živimo pod velikim tenzijama koje smo sami odabrali. A bez osećanja čovek je kao trupac na livadi. Uskoro će, garant, istruliti. Čovek bez emocija prolazna je koncepcija Boga ka truleži.

Čovek se identifikovao sa atomom. Pucaju nuklearke, puca čovek, duša, a niko ne želi ni da pomisli da svet može da se preuredi. To je anahrono. Nužno je prizvati napon visokog samouništenja. Porušiti prijatnost i harmoniju. Pucaju narodi… komšije… Ljubav postaje bol, ali je još strašnije kad ljubav nastaje iz bola. Atomske emocije nastaju iz laži medijskih prikaza. Lakše je dohvatiti uspeh i profit nego ne izgubiti pažljivost prema prvom čoveku do sebe. Živimo u grotlu zaborava prema izvoru. Želja za presnažnom energijom (moćima nad drugima) dovešće vladare do raspuknuća sopstvene vladavine, do katarze koja će nas, možda, ponovo dovesti do važnosti istine.