Bezdušnost

Bezdušnost je kao bezdan, neprestano propadamo. I ne želimo da se zaustavimo, kao da nam to prija. Ali to upravo ukazuje koliko je duša velika i kakve su njene mogućnosti. Savremeni čovek nije bezdušan samo zato što je napustio svoju dušu, nego i zato što ne želi da afirmiše postojanje tuđe duše. Možda bi u svemu mogao da pripomogne odlazak u pozorište, ili čitanje knjiga, uranjanje u sebe… i samospoznaja: ko sam ja kao čovek? Uroniti u neki autorski film ispred velikog platna učinilo bi da se osećamo čovečnim. I večnim. Čak staromodnim. Živeti bez suštine, osuda je samog sebe. Svi bi da žive na račun drugog, a to je kao da sami sebe zlostavljamo. Izbegavamo. Ne tražimo se jer nas nema.

Bezdušnost postaje nova internacionala. Svuda je isto. U bogatim zemljama, u siromašnim zemljama… svugde se oseća nedostatak samo jednog elementa, a to je – Duša! Nema nade ni tamo negde daleko jer se sve približilo. Gajili smo je misleći da će je neko drugi ostvariti umesto nas. A sada, kad lako, medijima i putničkim sredstvima putujemo – mi vidimo da je bezličje obuzelo svet. Jedino i stvarno bogatstvo krije se u nama, sva otkrića su u duši, ona je jedini fascinant koji nas vodi ka stvaranju. Ona nije iluzija koja ne postoji, već ono što je „naše“ bez ikakvog povoda. Gde nema radosti, ne postoji psihološka emancipacija.

Bogatstvo nije zalog da se može biti srećan. U visokoindustrijski razvijenim zemljama zavladala je suša, u siromašnima poplava. Ako bi se raspodela svetskog kapitala i novca malo uravnoteženije podelila, možda bi se i klima ustalila. Iluzija na iluziju, množe se iluzije… Tačno je da ni duša ne zna ništa o istini, ali barem teži ka njoj.

Sada u čoveku dominiraju tehnološka otkrića bez morala, važniji je profit. Zbog toga je tako intenzivno bezdušno doba. Nemoral na osakaćenu dušu samo dodaje ulje. Priroda je savršena tehnologija, ali čoveka to ne zanima. Čoveka ne zanima ni to što je tehnologija protivrečna: što je čovek više ima, sve mu je lošije! Tehnologija još ništa nije izmislila za poboljšanje duše. Aparati su bezdušni, a čovek je samo počeo da ih imitira maštajući da će tako dostignuti savršenstvo. Tehnologija je favorit bezdušnog stanja. Dokaz za to su brzi telefoni, od brzine ne možeš da nađeš nigde nikog. Nema čoveka, nema pojedinca. Za savremeni razvoj sveta bitno je poništiti pojedinca, pretopiti ga u masu i voditi ga ka novim modelima javnog ispoljavanja. Glamur – Spektakl! Čovek ne želi da živi sam, ali sve tera od sebe. Za naš narod bi se moglo reći da ne može propasti jer je već propao. Teško je živeti sa intimom, ali još teže bez nje. Ljudski um još nije sposoban da izmisli mašinu za prijatno stanje duše. Ono se stiče u ravnopravnoj idili sa drugim. Nigde sada u svetu nije bolje, ako nema duše. Jedino pojedinac ne može da bude ksenofob.